Logo Gradske biblioteke

Живот у радости раскива браве сваке тамнице, па и Дисове

DSC_0672Изложбеном поставком песама Владислава Петковића Диса и Васка Попе исписане калиграфијом под називом „Далеко у нама“ аутора Божидара Плазинића, у средњем холу Дома културе у Чачку, 7. марта 2016. године свечано је отворено 53. Дисово пролеће. Сећањем на далеку 1964. годину када је одржано прво „Пролеће“ у славу песника Диса, а на коме је беседио завичајац Бранко В. Радичевић и 1965. годину када је „главни гост“ „Дисовог пролећа“ био Васко Попа, отпочеле су свечаности у којима је Чачак по 53. пут постао „острвце поезије у мору које га са свих страна запљускује“. Попине и Дисове стихове казивали су драмски уметници из Чачка, Владимир Јоцовић и Братислав Јанковић, а у име организатора манифестације присутне је поздравио др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке.

DSC_0656

Трифуновић је истакао да је „данашње време изразито време дисконтинуитета које непрестано преиспитује све вредности и цивилизацијске тековине. Време дисконтинуитета неминовно утиче и на поимање категорија какве су естетика и етика. У доба које није наклоњено култури на овим просторима, 53 године једног континуитета указује на високи степен домета манифестације „Дисово пролеће“ и истовремено на универзални квалитет вредности које идентификујемо са Дисовом свечаношћу“.

DSC_0666

Изложба калиграфија „Дис и Попа – Далеко у нама“ резултат је идеје да се у Овчар Бањи оживи уметност лепог писања. Калиграфску радионицу са студентима и ученицима уметничких смерова водили су Ана Богићевић, професор одељења Уметничке школе у Чачку, и мр Лазар Димитријевић, доцент на Катедри за графички дизајн Филолошко – уметничког факултета у Крагујевцу. На радионица калиграфије 2014. године исписивани су стихови из Дисових „Утопљених душа“, а 2015. стихови из „Мале кутије“ Васка Попе. Аутор пројекта је сликар Божидар Плазинић, а радионицу је реализовао Центар за визуелно истраживање „Круг“ у оквиру годишњег програма Туристичке организације Чачка. Радови настали у Овчар Бањи као омаж двојици песника данас су својеврсни уметнички експонати и део су фонда Међуопштинског историјског архива у Чачку.

DSC_0651

Част да подигне завесу са 53. Дисових свечаности припала је др Михајлу Пантићу, професору Филолошког факултета у Београду. Као изузетан познавалац српске поезије и приређивач антологије лауреата Дисове награде „Онај живот“, Пантић је на отварању покушао да да одговор „Зашто поезија“.

DSC_0678

„Поезија је битна зато што се у њеном писању и њеном читању самоизграђујемо, дозивамо себи, постајемо прочишћенији, правичнији…А кад смо такви, онда лакше склапамо уговор о ненападању са светом, и дубље уживамо у лепоти његових светлијих страна…Осмишљен живот, живот у пуном интензитету, осрећен живот, живот у радости која раскива браве сваке тамнице, па и оне Дисове, а од „мале кутије“ чини целу васељену, све то је поетски сублимисано име за безграничну љубав, због које постојимо, у којој се остварујемо и због које се када се све сабере и пишу песме. Да би биле читане, јер читање поезију претвара у свети чин помоћу ког долазимо до разлога због којих смо се објавили под небесима, с невиних даљина, са очима звезда, похрањеним у бесконачним одајама мале кутије.“

DSC_0637

Поезија одувек држи свет на окупу и даје му онолико смисла колико је могуће замислити, сматра Михајло Пантић. Велики песник велик је најпре стога што његове песме увек траже ново растајивање, а да се оно никада коначно не догоди, као и да велики песници увек захтевају лични одзив и разумевање оног што су написали и што су нам оставили у наслеђе. Такав је случај и са Владиславом Петковићем Дисом и Васком Попом које можемо видети као међаше епохе и као зачетнике и законодавце одређеног начина певања, али и као сроднике, зависно како свако од нас гледа на њих и њихову поезију.

DSC_0659

Дисово песништво Михајло Пантић сматра „врхунским тренутком српске песничке традиције и трајно живо, продуктивно делујуће место модерне српске песничке имагинације, а Диса институцијом српске културе“.

DSC_0639

DSC_0643

Изложба „Дис и Попа – Далеко у нама“ биће отворена за посетиоце до 14. марта 2016. године. У овом простору у четвртак, 10. марта, на дан Дисовог рођења, жири ће саопштити одлуку ко је лауреат 53. Дисових свечаности.

Ознаке: , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар