Два великана српске поезије, Владислава Петковића Диса и Милутина Бојића, сјединиле су у уторак, 8. априла 2014. године, на „51. Дисовом пролећу“ песме бола и поноса, али и књижевни критичар Јован Пејчић, драмски уметник Хаџи Ненад Маричић, ученици Гимназије са професором Мирјаном Јаневском, виолински камерни оркестар Музичке школе и Љубиша Ћирковић, водитељ.
Дис и Бојић дали су српској књижевности најлепше патриотске песме настале у балканским и Великом рату у коме су оба трагично страдала 1917. године. Први у таласима Јонског мора „без крста над главом“, Бојић у солунској болници од туберколозе. Дисов животни круг затворио се у 37, Бојићев у 25 години. Песничка дани су им досегли до новог века, а песме „После Албаније“, „Међу својима“, „Цветови славе“ или „Плава гробница“, незаобилазни су стихови у времену у коме се сећамо почетка српске голготе и славне победе.
Поетски времеплов започет је песмом „Одлазак“ Милутина Бојића и Дисовом песмом „После Албаније“ које је надахнуто казивао глумац Народног позоришта из Београда Ненад Маричић. „Освећене могиле“ Радоја Јанковића Маричић је наменио свом прадеди Крсману, учеснику оба рата за освећено Косово и Првог светског рата.Опело над светом водом Јонског мора, где су похрањена тела многих страдалника, па и Диса, Бојић је преточио у стихове „Плаве гробнице“, а ученици Гимназије Петар Павловић, Милош Вукадиновић и Димитрије Видојевић извели су песму „Креће се лађа Француска“ коју је компоновао Пожаревљанин Бранислав Милосављевић. Професор Јован Пејчић говорио је о неизбрисивим траговима Диса и Милутина Бојића у српској књижевности 20. века, а поетско-музички час историје завршен је песмом „Тамо далеко“ композитора Ђорђа Маринковића насталу на Крфу 1916. године које су извели девојачки виолински оркестар Музичке школе ( класа професора Оливере Филиповић), а певали Павле Глинтић и Петар Грбовић.
Посмртне почасти двојици песника организовала је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ обележавајући на достојан начин годишњицу великог страдања, али и васкрса , српског народа.