Logo Gradske biblioteke

Поезија Бранка В. Радичевића

Branko1Институт за књижевност и уметност и Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ поводом 90 година од рођења Бранка В. Радичевића организују 14. маја 2015. године, на дан песниковог рођења, научни скуп у Чачку у оквиру 52. „Дисовог пролећа“ чији је Радичевић био идејни творац. Научни скуп је део пројекта о сменама поетичких парадигми у српској књижевности 20. века чији је руководилац проф. др Јован Делић, а уредник критичког сагледавања поезије Бранка В. Радичевића 14 година након његове смрти је др Драган Хамовић. У Радичевићевом родном граду о његовој поезији говориће професори Филолошког факултетa у Београду, књижевни критичари и млади истраживачи српске књижевности а скуп ће бити одржан у Малој сали Дома културе са почетком у 11 часова. У име Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, организатора Дисових свечаности учеснике ће поздравити директор Даница Оташевић а уводно слово казиваће проф. др Јован Делић и Драган Хамовић.

Своје критичке судове о поезији Бранка В. Радичевића казиваће:

Филолошки факултет, Београд
Проф. др Јован Делић
MЈЕСТО БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА У ПОСЛЕРАТНОМ СРПСКОМ ПЈЕСНИШТВУ
Филолошки факултет, Београд
Проф. др Радивоје Микић
УВОД У ПОЕТИКУ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Институт за књижевност и уметност, Београд
Др Бојан Јовић, научни саветник
ЛИРСКО „ЈА“ И ПЕСНИЧКИ СВЕТ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Филолошки факултет, Београд
Проф. др Александар Милановић
ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОЕЗИЈЕ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Учитељски факултет, Београд
Доц. др Јелена Панић Мараш
ЕРОС КАО ЛИРСКИ ГЛАС У РАНОЈ ПОЕЗИЈИ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Миломир Гавриловић, Београд
КА ЛИРСКОЈ (АУТО)ПОЕТИЦИ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Институт за књижевност и уметност, Београд
Др Драган Хамовић, научни сарадник
„ВЕЧИТА ПЕШАДИЈА“ ИЛИ МОДЕРНИ ЛИРСКИ МИТ О РАТАРУ И РАТНИКУ

Институт за књижевност и уметност, Београд
Др Бранко Златковић, научни сарадник
НАРОДНИ ЖИВОТ У ПОЕЗИЈИ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Др Милица Томовић, Београд
ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА У ОДНОСУ ПРЕМА УСМЕНОМ СТВАРАЛАШТВУ

Мр Владимир Димитријевић, Чачак
СМРТ ЈЕ НАДНИЧАРКА ИЗ НЕМАЧКЕ: СЛИКА ЏЕЛАТА У ПОЕМИ
„ТЕКЛА РЕКА ЛЕПЕНИЦА“ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Никола Маринковић, Чачак
ЗАСНИВАЊЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НА КУЛТУ ЗЕМЉЕ У ПОЕЗИЈИ БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Институт за књижевност и уметност, Београд
Владан Бајчета, истраживач сарадник
ПРВА КРИТИЧКА КОДИФИКАЦИЈА:
БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ О БРАНКУ В. РАДИЧЕВИЋУ

Милан Громовић, Чачак
Сумња у смрт или обраћање сили несећања
у песмама „Сумња“ (1947) и „Сумња“ (1963) Бранка В. Радичевића

 

 Земаљски и књижевни живот Бранка В. Радичевића

Бранко В. Радичевић је рођен у Чачку 14. маја 1925. године. Школовао се у родном граду и Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.

 Branko2

Био је песник, приповедач, романсијер, етнолог, аутор књига за децу, више монографија и антологија, писац сценарија за филмове, новинар, истакнути културни посленик. Добитник је Вукове награде, Награде града Чачка и бројних других признања.

Иако је отишао из Чачка, остао је везан за родни град. Сарађивао је у локалном листу „Чачански глас” и са свим установама културе. Утемељивач је песничке манифестације „Дисово пролеће” у Чачку и Драгачевског сабора трубача у Гучи.

Као песник јавио се одмах после рата. Једно време живео је у Сарајеву, где се озбиљније посвећује књижевном раду. У време кад су псеудоними били забрањени, он своје прве песме потписује псеудонимима Србин Стојковић и Б. Р. Мачиста.

Написао је преко седамдесет књига, највише песничких.

Стваралаштво Бранка В. Радичевића

Прва поема „Сутонски дани” објављена је 1945. године у Чачку. Стваралачки рад наставља у Сарајеву објављивањем збирки „Песме”, „Лирика”, „Земља”, „Вечита пешадија”. У Београду су објављене „Три чокота стихова а о вину ни речи”, „Сељачка поема” „Изабране песме”, „Божја крчма”, „Са Овчара и Каблара”, „Вита јела зелен бор”, у Крагујевцу „Текла река Лепеница”, у Никшићу „Кадионик”.

Песме Бранка В. Радичевић превођене су на енглески, немачки, француски, турски, мађарски, чешки, пољски и албански језик, а у разним антологијама и на руски, италијански, шведски и друге језике.

Први роман „Бела жена” објавио је 1955. године у Суботици. Ово дело постигло је велику популарност, доживело је више издања, објављено је чак и у Паризу. Радичевић затим објављује: „Изгубљени град”, „Четврта ноћ”, „Поноћни свирачи”, „Ноћ тела”, „Ћорава посла”, „Грубићи нежнићи”, „Сељаци”, „Сведок” и „Празнина”.

Романи „Бела жена”, „Сељаци” и „Сведок” превођени су на француски, немачки, чешки и словачки.

Објавио је три књиге приповедака: „Љубав и смрт”, „Горка грла” и „Такав је живот”.

Најпознатије књиге за децу су му: „Приче о дечацима”, „Дух ливада”, приче, „Бајка о шаљивчини”, „Учени мачак”,проза, „Посластичарница код веселог чаробњака”, „Чудотворно око”, приче и бајке, „Песме о мајци”, „Деветаци”, „Бајке о гуслама” и друге.

Истраживао је и споменике – крајпуташе (крајпуташи – његова реч). Направио је и две монографије о сеоским споменицима – „Плава линија живота – српски споменици и крајпуташи” и „Српски надгробни споменици и крајпууташи”. Био је велики истраживач и познавалац српског језика.

Последње дело су му „Сујеверице и друге речи”, објављене у четири књиге, које су доживеле велики успех.

Активан у књижевном, друштвеном и спортском животу до пред смрт.

Умро је у Београду 11. јануара 2001. године.

 

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар