Logo Gradske biblioteke

Магија „Топлог камена“ Јане Алексић

Topao-kamenОбјављивањем књиге „Топао камен“ Јане Алексић, овогодишњег добитника награде „Млади Дис“, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ симболично је ставила тачку на 51. Дисово пролеће. Едиција „Токови“, намењена младим ауторима, сада броји 33 првенца и представља наду српске поезије. Штампање књиге „Топао камен“ омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије, које је манифестацију „Дисово пролеће“ помогло са 330.000 динара. Поезију Јане Алексић читаоцима је препоручио Марко Аврамовић, есејиста и књижевни критичар. Прво представљање ове књиге Градска библиотека ће уприличити 28. октобра 2014. године на 59. Београдском сајму књига када ће бити промоција и књиге „Нешто светли“ Ане Ристовић, лауреата Дисове награде.

Јана Алексић рођена је 1984. године у Крагујевцу, завршила је основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду,на студијском програму српска књижевност и језик са општом књижевношћу. Запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду а истовремено припрема и докторске студије. Ауторка је две монографије „Опседнута прича: поетика романа Горана Петровића“ и „Жудња за лепотом и савршенством: Таургијска димензија књижевно-уметничког стваралаштва“. Поезију, критику и есејистику објављује у књижевној периодици и зборницима

Жири у саставу Милош Петковић (председник), Енес Халиловић и Владимир Стојнић изабрали су између 29 рукописа пристиглих на конкурс збирку Јане Алексић за најбољу и овенчали је наградом „Млади Дис“. Признање је аутору уручено 26. јуна на завршној свечаности 51. Дисовог пролећа у Чачку, а књига је у издању Градске библиотеке угледала светлост 13. октобра.

Jana

 „Млада ауторка Јана Алексић у савремену српску поезију ступа под песничким знамењем „камена“, чији песнички потенцијал она жели да у својој књизи искористи на два начина. Наиме, као мото књиге она узима два цитата (један из Реника Матице српске, а други из Српске митологије Сретена Петровића) преко којих даје ауторски кључ (који никако не мора бити и једини) за разумевање овог симбола у његовој поезији. С једне стране, он се види као синегдоха тла, док је, с друге, камен место у коме обитава душа, сопствена или неког вишег бића.“, каже у поговору за књигу Марко Аврамовић.

„У магију књиге „Топао камен“ Јане Алексићуводи нас програмска песма „Благе вести“, а као мотонаводи се тумачење камена у српској митологији гдеима „нарочити културни карактер и служи у многимобредима и магијским радњама“. Тај „Благи глас безпесме“ отворио је прозор Јани Алексић да кроз његапрође на нову и обећавајућу сцену српске поезије21. века коју са невиних дaљина и „са очима изван сваког зла“ надгледа велики песник ВладиславПетковић Дис.“, написала је уредник књиге Даница Оташевић

 

Ознаке: , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар