Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Дивљина

Divljina

Роман „Дивљина“ је прича о сазревању, враћању на прави пут после бројних ломова, напора и изолације. Ауторка Шерил Стрејд пише у првом лицу, она је јунакиња која доживљава бродолом, тражи искупљење, поново воли себе и живот. Ова незаборавна и истинита исповест преведена је на 30 језика, Njujork Tajms ју је прогласио бестселером број један, а вишемесечно исцелитељско пешачење младе хероине Пацифичком крестом читаоца не оставља равнодушним. Шерил, која је после смрти мајке пошла у дивљину да погледа страх у очи, једноставно морате заволети.
Све је почело у Клиници Мејо. Смрт мајке у 45 години све погађа као гром из ведра неба.У очима деце мајка је била „монолитна и непобедива, чувар њиховог живота“. Двадесетдвогодишња Шерил је избачена из зглоба, чак смрт мајке доживљава као њену издају. Кћи није могла да прихвати истину да ће остатак живота провести без мајке чији се живот угасио пред њом за 49 дана од тренутка када су јој лекари открили рак.Била је гладна њене љубави, а већ ју је изгубила.Тек тада схвата мајчину магијску силу да одржи породицу на окупу ушушкану колико-толико пред искушењима живота. Она узалуд покушава да сачува блискост са братом, сестром и очухом, брак из љубави, да опрости мајци смрт за коју и себе криви. Четири године након губитка драге особе више није могла да поднесе себе, била је „жена са рупом у срцу“. Живела је животом какав није желела, довела га је до апсурда. Свесно растура брак иако и даље воли супруга, украдену срећу тражи у мењању партнера, опијатима, доводи себе до руба пропасти. „Све што сам икада мислила о себи нестало је у провалији њеног последњег даха“, каже. Када је у једеној продавници у Портланду, држава Орегон, случајно видела проспект о пешачкој стази Пацифичка креста, која води од Мексика, пустињом Калифорније, леденим висинама Сијера Неваде и шума Орегона све до државе Вашингтон на северу западне обале Пацифика, Шерил у пешачењу кроз дивљину види спас. Пацифичка креста била је њен конопац за спасавање.
Стазу од Мексика до Канаде дугу две хиљаде километара амерички Конгрес је успоставио 1968. године, али је званично трасирана 1993. Шерил Стрејд сломљена срца изашла је на Пацифичку кресту у јуну 1995. године. То је била последња шанса да нађе изгубљено тежиште и „узме живот у своје руке“. Пошла је сама, без претходних припрема и планинарског искуства из градића Мохову да би разјаснила шта је „учинила себи и шта су јој други учинили“. Целокупна имовина била јој је у ранцу на леђима, гледала је страху у очи, савладавала препреке по жеги и мразу, пела се и до 4.000 метара надморске висине, боса и изгладнела стизала до задатог циља, али није одустајала, препреке су је оснажиле и ојачале, била је краљица стазе. „Нећу знати куда идем све док не стигнем тамо“. „Тамо“ се звало Мост богова, било је на крају пута. После три месецаа самовања, преиспитивања и 1.800 пређених километара знала је да се вратила себи. Како је пронашла равнотежу и опростила, казује роман „Дивљина“.

            Даница Оташевић

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар