Logo Gradske biblioteke

Завештање као залог за будућност

Поводом обележавања Дана Града и отварања Собе легата при Завичајном одељењу Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” ове недеље организује низ програма под заједничким називом „Завичај, највиша тачка света”. Први програм одржан је у понедељак, 16. децембра у Конференцијској сали, а у питању је „Завештање као залог за будућност”, предавање на тему легата као драгоцених збирки Градске библиотеке у Чачку.  О легатима је говорила др Светлана Мирчов, дугогодишњи радник Народне библиотеке Србије и Библиотеке Правног факултета, док су легате и библиотеке целине чачанске Библиотеке представиле мр Маријана Матовић, Оливера Недељковић, Тијана Бежанић и Тамара Јанковић.

Публику и присутне чланове породице Давидовић на почетку је поздравио директор Библиотеке др Богдан Трифуновић, који је рекао да новооснована Соба легата обједињује три постојећа легата која Библиотека баштини дуги низ година и да је пресељењем у нову зграду омогућена њихова достојна презентација, популаризација и упознавање са садржајем. Он је најавио и скоро потписивање уговора о поклону библиотеке целине Бранка В. Радичевића чачанској Библиотеци.

Др Светлана Мирчов, један од најбољих стручњака у области легата и библиотека целина, објаснила је терминолошко одређење појмова легат, легатар, легатор, библиотека целина итд. Она је говорила о врсти и обради грађе, њеном чувању, коришћењу и презентацији, као и о правном утемељењу оваквих збирки које су регулисане Законом о наслеђивању и Законом о заштити културних добара.

„Јасно је да библиотеке целине представљају значајан део фонда сваке библиотеке. Њихов број и вредност грађе умногоме доприносе вредности библиотеке која их поседује, дајући могућност њиховог сврсисходног коришћења за све облике културних, историјских и научних истраживања. Стога библиотекари морају да обаве све наведене стручне послове и обрађену грађу понуде корисницима. Неопходно је, свакако, сачинити и попис свих библиотека целина које се чувају у библиотекама Србије и употпунити га основним подацима о садржају”, казала је она.

Мр Маријана Матовић је представила Легат Миливоја и Божидарке Филиповић, драгоцену личну библиотеку учитељског брачног пара који су „на ползу и понос своме отечеству” оставили око 4.000 монографских и серијских публикација. Међу њима се издвајају комплетна едиција „Српски књижевни гласник”, часописи „Годишњица Николе Чупића”, „Дело”, „Мисао”, итд. Овај легат, као и збирка Јована Давидовића су одлуком Управног одбора Народне библиотеке Србије крајем 2013. године добиле статус старе и ретке библиотечке грађе од великог значаја што их сврстава међу двадесет најзначајнијих библиотека целина у Србији.

Потписивањем „Уговора о поклону, примопредаји и коришћењу фонда Јована Давидовића из Бањице” 14. септембра 1979. године са наследницима заоставштине овог врсног колекционара, библиофила и полиглоте, Градска библиотека у Чачку је постала легатар још једне вредне библиотеке целине. Најдрагоценије публикације које треба посебно издвојити су примерци старе и ретке књиге као што су други том чувене „Историје” Јована Рајића из 1794, као и књигу која представља адлигат четири тома „Целокупних дела Доситеја Обрадовића” у издању Данила Медаковића у Земуну 1850. године у којој се налазе: „Басне”, „Живот и прикљученија”, „Етика” и „Писма домаћа”.

О саставу ове богате библиотеке целине у којој се налази 2.634 монографских публикација, 359 годишта у оквиру 145 наслова серијских публикација и збирка од 3.354 јединице сликовне грађе, говориле су Оливера Недељковић и Тијана Бежанић.

На самом крају Тамара Јанковић представила је Библиотеку целину Синише Пауновића. Овај свестрани аутор, књижевник, преводилац, колекционар, новинар, оставио је богату заоставштину која се састоји од књига, часописа, новинских исечака, фотографија и велике колекције ликовних дела. Ту су такође његов намештај и лични предмети – радни сто, столица, две полице за књиге, четири писаће машине, фото-апарат, радио, 14 слика и карикатура, две скулптуре у гипсу и два барељефа у дрвету и бронзи. Монографске публикације броје 1.549 јединица из различитих области и на различитим језицима, а највише је дела из књижевности. Вредности и аутентичности ове библиотеке целине доприносе занимљиве посвете на појединим примерцима књига, које су Пауновићу исписивали пријатељи и сарадници. Међу ауторима посвета су Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Густав Крклец, Десанка Максимовић, Станислав Винавер, Елин Пелин и други.

Суграђани као и гости града Чачка сваког дана могу посетити Собу легата, а у суботу, 21. децембра на Дан отворених врата могу се и додатно обавестити о овим изузетним збиркама знаменитих Чачана.

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар