Logo Gradske biblioteke

Ново издање Градске библиотеке

Прва књига поезије Далибора Томасовића, добитника Награде „Млади Дис” за 2018. под насловом „Онисм” изашла је из штампе непосредно пред 63. Међународни сајам књига у Београду где је и промовисана. Ово је 37. књига у едицији „Токови” коју издаје Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, а која од 1979. баштини песничке првенце младих аутора овенчаних наградом „Млади Дис”. Жири 55. Дисовог пролећа у саставу др Предраг Петровић, председник, Соња Миловановић и Дејан Матић, оценио је да се поезија Далибора Томасовића међу приспелих 27 рукописа издваја својим квалитетом и аутентичношћу.

Далибору Томасовићу, младом песнику из Сомбора, је 25. маја, на завршној вечери 55. Дисовог пролећа додељена плакета „Млади Дис”, а књига „Онисм” је захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије штампана у тиражу 300 примерака у чачанској штампарији „Светлост”.

„Прва збирка Далибора Томасовића смели је и поетички промишљен искорак изван простора језичких конвенција. Обликујући један аутентични, интимни лирски свет богате сликовитости и заумних визија овај аутор нам у својој првој књизи открива пажње вредан песнички таленат заслужено овенчан наградом великог Дисовог имена”, написао је поговору под насловом „Деобе песничког простора” др Предраг Петровић.

Уредник издања је др Богдан Трифуновић, лектуру текста урадила је Оливера Недељковић,  дизајн корица Ива Ћорић, а за графичко обликовање књиге побринула се Ивана Павловић.

ПИСМА ИЗ ПСИХИЈАТРИЈЕ

(од Б. за А.)

 

Добро, значи веверице су умекшале свет

дозвале жуто свуда, утрајало је истрајање по менама

испреметало Месец у собу. „Добро јутро” је погрешна конструкција

Метак у устима. Погледај А. још једном је 29. у календару

Видим те; шириш веш. Дишеш.

Полуснивање другог света, овог овде и ораха у гласу

Ако сам престао да пишем то је јер сам центриран.

Болови по књигама, трауме детињства

Депресија је гравитациона реч. Дошло је на прозор, сиво

и тежити, бити планета

 

Једем банане, топло, речи и јорган.

Ако сам груди, ти си. Ако је вече, ја сам. јА.

Видео сам твоју нову слику; предео рамена

сада си у фази топле зелене, језика у ћутњи

Смирује

 

Не заборави записати чекање.

Наслутио сам море, и ноћне море. Нећу спавати.

Једи кикирикија. Подне је истрошена стварност, умућена кафа мисли

претрошена свест о нама, и нит о сопственом ја, мит

заборављање пета, тетива

 

Ових дана сам дрво.

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар