Logo Gradske biblioteke

Чудесне речи Вилијама Шекспира

Shakespeare1Изложба посвећена 450-годишњици од рођења(и смрти) Вилијама Шекспира отворена је у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ 23. априла поводом Светског дана књиге и ауторских права. Аутори Тијана Мутавџић и Љубиша Ћирковић су приказали богат фонд публикација Шекспирових дела у Градској библиотеци, али и колико је овај писац трагедија, комедија и сонета био популаран на нашим просторима. Изложба „Чудесне речи Вилијама Шекспира“ постављена  је у просторијама Библиотеке у Дому културе

 Вилијам Шекспир у Срба

Први српски преводилац који се одважио да преводи Шекспирова дела са енглеског на српски језик, био је млади Лаза Костић, а 1861. године превео је Ромеа и Јулију

Лаза Костић, заједно са Јованом Д. Стевановићем и Антонијем Хаџићем 1864. године превео је одломак из трагедије Ричард III за прославу 300-годишњице од рођења Шекспира. Комад се по први пут изводи у Српском народном позоришту у Новом Саду. Костић је доцније превео драму у целини, а Ричард III  је 1879. доживео своју премијеру и на сцени Народног позоришта у Београду.

    004-ZIVOT

Шекспирова родна кућа у Стратфорду

Shakespeare3

Шекспиров споменик у Њујорку

Ромео и Јулија су по први пут били приказани 1875. у Српском народном позоришту у Новом Саду, а већ 1876. и у престоничком Народном позоришту.

     Лаза Костић, Јован Д. Стевановић и Антоније Хаџић показали су своје преводилачко умеће и код Краља Лира, који је 1875. изведен у Народном позоришту, а у целини га је Лаза Костић превео тек 1897. године.

Милан Костић је са немачког превео Укроћену горопад, која је премијерно приказана 1869. у Српском народном позоришту, а 1874. у Београду. Ову Шекспирову комедију Богдан Поповић је превео са енглеског језика 1895. под насловом Припитомљена злоћа.

Picture1

Из Збирке програма и плаката Музеја позоришне уметности у Београду

    За први превод Млетачког трговца побринуо се Јован Петровић, а представа је премијерно изведена 1869. у Новом Саду.

Међу првим српским глумцима који су глумили Шекспирове јунаке били су Љубомир Станојевић, Богобој Руцовић, Милорад Гавриловић, Добрица Милутиновић и Вуле Пупавац.

Шекспир у српском позоришту између два светска рата

После Првог светског рата на сцени Народног позоришта у Београду 25. јуна 1920. године почиње да се игра Сан летње ноћи.

Премијера Шекспирове трагедије Отело уследила је 30. јануара 1921. године, а Добрица Милутиновић, у улози главног јунака, издваја се по спонтаности и силини емоционалног изражавања.

Прво извођење Јулија Цезара из 1925. године у потпуности је изгледало достојно престоничког театра.

Инсценација Шекспировог Хамлета 1930. године у преводу Светислава Стефановића била је, несумњиво, једна од најзначајнијих уметничких светковина на београдској сцени између два рата. Један рецензент каже: „Хамлет нам је дао импресију да смо Европа“. Том приликом Раша Плаовић је остварио једну од највиртуознијих уметничких креација тог периода, а помогли су му Дара Милошевић и Драгољуб Гошић.

Шекспир у послератним годинама

После Другог светског рата прво је 8. маја 1947. године на сцену Народног позоришта постављена драма Отело. Превод је био  Светислава Стефановића, кога су нове власти под неразјашњеним околностима убиле. Носиоци главних рола (Отело и Јаго) су били Раша Плаовић и Миливоје Живановић.

Хамлет је на истој сцени изведен 16. марта 1949, а данског принца играо је Раша Плаовић.

За превод комедије Много буке ни око чега заслужан је био Хуго Клајн, а у Народном позоришту је приказана по први пут 15. јуна 1951. године.

По преводу Живојина Симића и Симе Пандуровића Хенри IV је први пут изведен 11. децембра 1952. године.

На сцени Српског народног позоришта у Новом Саду, Сан летње ноћи изведен је 18. октобра 1945. године.

Драма Млетачки трговац, по преводу Милана Богдановића, доживела је премијеру 16. јула 1950. године у Српском народном позоришту.

henri_10henri_7

Извођење Шекспирове драме „Хенри VI“  на сцени „Глоб“ театра

     Милан Богдановић превео је и Отела, који је постављен на сцену новосадског позоришта 22. септембра 1954. године.

Шекспирова дела играју се на сценама српског позоришта све до данашњих дана. На сцени Југословенског драмског позоришта савременог Отела игра Војин Ћетковић, а Шекспир је чест гост и на сценама позоришта у Србији

globeglobe-(1)

„Глоб“ театар некад и сад

 Шекспир у Чачку

      Прва Шекспирова драма коју је извео Драмски студио Дома културе у Чачку био је Ричард III 1976. године. Представу је режирао Оливер Викторовић, сценографију и костимографију радили су сликар Грујица Лазаревић и Оливер Викторовић. Ричарда III играо је Милутин Гиги Јевђенијевић, a коришћен је превод Симе Пандуровића и Живојина Симића.

На сцени Дома културе Љуба Тадић појавио се у улози Краља Лира 30. маја 1980. године. Представу Југословенског драмског позоришта у Београду режирао је Паоло Мађели.

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар