За Дисову песничку трпезу 26. јуна 2014. године сешће Ана Ристовић, овогодишњи лауреат Дисове награде. Завршне свечаности почињу уручивањем награде „Млади Дис“ Јани Алексић у 18 часова у Клубу Дома културе, затим отварањем изложбе „Путовање у средиште себе“, а Дисова награда Ани Ристовић биће уручена на свечаности под називом „Нешто светли“ у 19:30 часова у Великој сали Дома културе.
Ево како овогодишња добитница значајне песничке награде, чији глас помера границе савременог српског песништва, промишља о поезији:
Сврха поезије је у томе да допре и до једног јединог читаоца, да макар и једног јединог читаоца прожме – она је испунила своју мисију уколико је променила поглед некоме, улепшала му дан или га испунила емоцијом. У том смислу, ангажованост јесте њена сврха, рекла бих – емотивна ангажованост.
Поезија је непрестани емотивни однос према свему што нас окружује, подвргнут строгој дисциплини – читава војска спартанки међу зидовима једне собе.
Однос песника и света, изражен на папиру, мора бити „телесан“ – песници који су примат препустили етеричном, замишљеном „бићу језика“ и поигравању са њим, лишили су поезију конкретности, тела дакле, без кога је она сува и неаутентична.
Не постоји ништа што није вредно поезије, о чему се не би могла написати песма. Наравно, оно што је основно јесте осећање мере, вештина једног песника да избегне падање у банално и већ виђено.
Поезија је свакодневно живљење, она прожима нашу свакодневицу колико год она често била непоетична. Успемо ли да препознамо у чему све има скривене и често стидљиве светлости, у чему се све она одражава или не, ето поезије.