Logo Gradske biblioteke

Аутопоетички кроки Ане Ристовић

За Дисову песничку трпезу 26. јуна 2014. године сешће Ана Ристовић, овогодишњи лауреат Дисове награде. Завршне свечаности почињу уручивањем награде „Млади Дис“ Јани Алексић у 18 часова у Клубу Дома културе, затим отварањем изложбе „Путовање у средиште себе“, а Дисова награда Ани Ристовић биће уручена на свечаности под називом „Нешто светли“ у 19:30 часова у Великој сали Дома културе.

 Plakat

Ево како овогодишња добитница значајне песничке награде, чији глас помера границе савременог српског песништва, промишља о поезији:

Сврха поезије је у томе да допре и до једног јединог читаоца, да макар и једног јединог читаоца прожме – она је испунила своју мисију уколико је променила поглед некоме, улепшала му дан или га испунила емоцијом. У том смислу, ангажованост јесте њена сврха, рекла бих – емотивна ангажованост.

Поезија је непрестани емотивни однос према свему што нас окружује, подвргнут строгој дисциплини – читава војска спартанки међу зидовима једне собе.

Однос песника и света, изражен на папиру, мора бити „телесан“ – песници који су примат препустили етеричном, замишљеном „бићу језика“ и поигравању са њим, лишили су поезију конкретности, тела дакле, без кога је она сува и неаутентична.

Не постоји ништа што није вредно поезије, о чему се не би могла написати песма. Наравно, оно што је основно јесте осећање мере, вештина једног песника да избегне падање у банално и већ виђено.

Поезија је свакодневно живљење, она прожима нашу свакодневицу колико год она често била непоетична. Успемо ли да препознамо у чему све има скривене и често стидљиве светлости, у чему се све она одражава или не, ето поезије.

Ознаке: ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар