Logo Gradske biblioteke

Превођење као културна размена

 

 

 

 

Својеврстан сусрет немачке и српске културе обележила је изложба „Превођење као културна размена“ која је отворана у среду, 25. јануара 2012. године, у 12 часова у холу испред Одељења за одрасле читаоце Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“.

Ова изложба је плод дугогодишње сарадње између Гете инститита у Београду и Удружења књижевних преводилаца Србије, а настала је прошле године поводом шест деценија од оснивања Удружења преводилаца.

На плакатима је двојезично престављено петнаест немачких писаца рођених у периоду од 1944. до 1982. године чија су дела преведена на српски, а већину књига поседује и Градска библиотека у својим фондовима. Ова изложба је претпремијера бројних активности на популарисању немачке културе које ће током 2012. години бити одржане у Чачку, који је изабран за град партнер Гете института.

 На изложби „Превођење као културна размена“ представљени су српској публици немачки писци: Галзан Чинаг, Бернхрад Шлинк, Рафик Шами, Херта Милер, Ралф Ротман, Тарстен Шулц, Инго Шулце, Марсел Бајер, Џени Ерпенбек, Катарина Хакер, Јулија Франк, Џули Це, Данијел Келман, Клеменс Мајер и Бењамин Леберт.

На свечаном отварању директор Градске библиотека Даница Оташевић истакла је да ја 2011. година била значајна за српско-немачке културне везе јер ја на сајму књига у Лајпцигу Србија била земља у фокусу, а на немачком језику појавиле су се књиге савремених српских књижевника као и више антологија. Гост 48. Дисовог пролећа у мају прошле године био је и познати немачки слависта др Манфред Јенихен који је српску културу задужио преводима на немачки Андрића, Десанке Максимовић и Антологијом српске поезије двадесетог века. Још један чачанин је 2011. пстигао велики успех у Немачкој: књига „Бела врана, црно јагње“ Јована Николића проглашена је за књигу године у Келну.

 Даница Оташевић истакла је и добру сарадњу са Гете институту захваљујући чијим средствима је Библиотека 2000. године отворила интернет клуб и добила више донација књига на немачком и српском језику.

Слово о делатности Гете института у Београду и Удружењу књижевних преводилаца Србије казивала је Марија Радуловић, библиотекар, а потом су ученици Гимназије, Економске школе и приватне школе страних језика „Нуклеус“, уз помоћ професорки немачког језика Слободанке Станић, Славице Даниловић, Јасне Николић и Зоране Ћурчић извели јавни час посвећен трајним културним везама између две земље.

Учествовали су: Ивана Словић, Стефан Савић, Катарина Ћубрк, Ана Кнежевић, Софија Танасковић, Срђан Кенић, Јована Суботић, Сања Костић, Александра Кецовић, Јелена Митровић и Ема Чолић.

 Да поменемо само неке интерпретације: Стефан Савић је говорио одломак из романа „Crazy“, Бењамина Леберта, а Сања Костић „Тамну страну љубави“, Рафика Шамија. Катарина Ћубрк и Ана Кнежевић, ученице седмог разреда, казивале су Гетеову „Мајску песму“, а Ана Кнежевић је на виолини одсвирала и једну Бахову композицију. Софија Танасковић превела је са немачког причу „Мој пас“, а Ема Чолић казивала је „Лорелајн“.

Изложба „Превођење као културна размена“ биће отворена у Градској библиотреци до 30. јануара, одакле наставља  своју културну мисију у Новом Пазару.

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар