Logo Gradske biblioteke

Књига недеље – Соба с точком

Ово је књига коју Чачани треба да прочитају, старији јер ће се присетити  младости и песника Јована Николића који је свој песнички лет започео осамдесетих година прошлог века у граду на Морави, млађи да упознају бивше суграђане и културно наслеђе родног града. Николићева поезија је сећање на Чачак кога више нема, слика и мириси ромске махале у Кнез Милошевој улици, мотива и сновиђења какве смо видели само у Кустуричиним филмовима, а који је Николићеву песму „Бубамара“ и узео за лајтмотив филма „Црна мачка, бели мачор“. Те чачанске слике прате већ деценију и по Јована Николића на његовом самоизгнанству у Немачкој, где их је уткао и у роман „Бела врана, црно јагње“, који је у Келну  проглашен за књигу године. Читајући Николићеву биографију, песме и прозу, немачки критичари кажу да он нема потребе да машта и измишља, само треба да описује свој живот. Нажалост ову  „чачанску“ књигу објављену 2006. и 2011. године на немачком језику нећемо ускоро  читати на српском.

Јован Николић  се после скоро две деценије ћутања, враћа на српску књижевну сцену књигом „Соба с точком“, која је збирка његових старих и нових песама. „Старе“ песме су из књига „Гост ниоткуда“(1982), „Ђурђевдан“(1987),„Нећу да се родим“(1991), „Очи покојног јагњета“(1993), „Тело и околина“(1993). Под истим насловом збирка је објављена у Немачкој 2004. године, а у Србији ове јесени овенчава 35-годишњи пој Јована Николића и – повратак. Све је ту, од „Магије звука“, „Јабуке“, „Чачанског интермеца“, „Путовања“, „Детета крај њених ногу“, „Оне коју сања бог“, „Оних који знају истину“… Културолог  др Ратко Божовоћ на промоцији на Београдском сајму истакао је да Николићеве песме заслужују да се нађу у антологијама српске поезије и да ова „чиста лирика“ припада како српском, тако и ромском и немачком језику.

Као дете ромског саксофонисте и српске певачице, Јован Николић је рођен 1955. године у Београду, од 1963. до 1981. живео је у Чачку где се уписао у књижевне и музичке анале. „Соба с точком“ која симболише лутање, неспокој, растанке, смрт, љубав… докотрљала се до почетка, до Чачка, па је треба отворити и прочитати животни пртљаг нашег бившег суграђанина Јована Николића.

                                                                Даница Оташевић

 

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар