Дробњак Александра, Мементо, Чигоја, 2009
КЊИГА ПРВА – ПОСТАЊЕ
Тада рече Господ Каину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам! Зар сам ја чувар брата својега? А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твојега виче са земље к Мени! И сада, да цу проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје. Кад земљу обрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бегунац на земљи. А Каин рече Господу: кривица је моја велика да ми се не може опростити. Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси (сретне). А Господ му рече: за то, ко убије Каина, седам ће се пута покајати. И начини Господ знак на Каину да га не убије ко га удеси (сретне). И отиде Каин испред Господа, и насели се у земљи Наидској, на истоку према Едему.
Роман Мементо објављен 2009. у издању Чигоја штампе кроз ретроспективан и фасцинантан приповедачки поступак води читаоце трагом последњих седамдесет година живота на просторима од Власинског језера, Сурдулице и Београда, док се само у назнакама читаоцу спомињу Париз и Лондон. Главна нит приче је библијски мотив братоубиства које се у породици Дмитров преноси као зла коб са генерације на генерацију. Црни Ђорђе, како мештани Сурдулице зову чудака и насилника, први је 1941. године починио убиство на кућном прагу, убивши брата који је отишао у четнике. Његова зла крв се преноси и на сина близанца који тридесет година касније чини исто дело према свом брату, док главна јунакиња овог романа на почетку новог миленијума спречава да се између Ђорђевих унука догоди иста трагедија.
Написан у првом лицу, у форми приче у причи, роман тече као исповест девојке која се сасвим случајно уплиће у породицу у којој влада зло за које је прва сазнала несуђена снаја Ђорђа Дмитрова прекасно откривши страшну породичну историју уплевши се у везу са најлошијим изданком те куће. Изабравши за оца своје деце братоубицу Јелена покушава да младој адвокатици Милици скрене пажњу на једног од својих близанаца који је генетски предодређен да постане убица, баш као и његов отац. Не откривши на време о коме је реч, Милица долази до запањујућег открића спречавајући трагедију у последњем часу.
Александра Дробњак нас смело и зналачки води кроз мистериозне пределе Власине, југа Србије, народних веровања, страхова и одличне процене зле крви, коју само старији мештани упознати са лошом породичном историјом могу препознати и на њу упозорити. Слике тешког положаја сељака на самом југу земље, њихово мучеништво кроз историју Србије и страдање у ратовима додатно отежава сазнање да је у свакоме од нас скривен лош ген који лако доводи до породичних трагедија. Познати братоубица и насилник из тог краја све време приче језиво се провлачи као саблазан чије се наслеђе мора и може искоренити зарад будућих поколења. Главној јунакињи романа је дато у аманет да то и оствари.
Душица Брковић