Алберт Ротенберг, КРЕАТИВНОСТ И ЛУДИЛО:нова открића и стари стереотип
(Clio, Едиција Imago, Београд, 2010)
Алберт Ротенберг, амерички психијатар и психоаналитичар, школовао се на најпрестижнијим универзитетима, а потом био професор психијатрије и управник Института за истраживање креативности на Харварду. Најзначајнији део своје каријере посветио је проучавању креативних процеса, остваривши велики утицај на даљи развој ове научне области, уводећи појмове (јанусовски процес), који се и данас користе.
Поред монографије Креативност и лудило, објавио је наслове Emerging Goddess: The Creative Process in Art, Science,and other Fields (1989), The Creative Process of Psychotherapy (1988) и The Creativity Questions (1976). Аутор је и романа Living Color (2001).
Појмови из наслова ове интригантне књиге, најчешће схваћени као екстремни антиподи људског духа, постављени су један поред другог, а њихов однос систематски и вишеструко анализиран и демистификован.
Писана доступним и пријемчивим стилом, ова монографија настала је као резултат вишедеценијског проучавања стваралачких процеса и безмало две хиљаде интервјуа са низом креативних особа (међу којима су и дванаесторица добитника Нобелове и Пулицерове награде), а делови материјала из књиге већ су објављивани у угледним психијатријским и психоаналитичким часописима. Ротенберг на објективан, истраживачки начин приступа питању: мора ли стваралац да буде луд и да ли лудило представља необичан, још несхваћен, облик стваралаштва, нудећи увид у структуру креативног процеса, у тренутак када се у уму рађа нова идеја.
Структуру овог значајног дела, чине најпре поглавља посвећена креативности уопште – Научник испитује креативност, Креативни процес у уметности и науци, Инспирација и креативни процес, Мистика несвесног и креативности, Психоза и писање поезије, Самоуништење и самостварање, потом следе психобиографски прикази Опасности психоанализирања (или брукања) Емили Дикинсон, Психоза и тријумф Аугуста Стриндберга, Хомосексуалност и креативност, Муза у боци, Стварање драме Ледаџија долази Јуџина О’Нила, Креативност и ментална болест, Психотерапија и креативност, а књигу затвара рецензија доц. др Владимира Јовића Научно проучавање односа креативности и менталног поремећаја: „Можда је најважнија вредност ове књиге у томе што се њом скоро недвосмислено показује да креативност не произлази из лудила, већ да, насупрот томе, она може бити само ометена, заустављена психотичним процесом. Лудило је енормна људска патња – и ништа више. Она омета креативност, како је приказано у опису осцилација у квалитету Стриндберговог рада или у истовремено морбидним, али и мање квалитетним стиховима Силвије Плат, којим је предсказано самоубиство (а умало и убиство њене деце). И у поглављу посвећеном вези алкохолизма и креативности јасно се види да, упркос уобичајеним представама, писци стварају у тренуцима када успевају да се клоне алкохола, те да је њихова болест имала исти ток као и код било ког другог алкохоличара: муза не станује у боци (нити у другим супстанцама).
Отуд је Креативност и лудило бриљантан прозор у сам чин стварања, у распону од Ајнштајнових слика које су водиле до теорије релативности, до дубоких, несвесних конфликата који су изродили прелепе уметничке метафоре.
Можда је још важније разумети проблем подвајања људи: не постоје креативни наспрам лудих, у свима нама постоје предиспозиције и за креативност и за лудило.“
мр Маријана Матовић