На конференцији за штампу која је одржана у понедељак 8. децембра Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и Europeana (коју је заступала агенција ActionGlobalCommunicationsиз Београда) позвали су још једанпут грађане Чачка и околине, потомке учесника у Великом рату, да своја сећања и успомене поделе са другима. „Мобилизација сећања“ је део европског пројекта који је одржан већ у двадесетак земаља, а Чачак је само један од три града у Србији у коме ће у петак, 12. децембра бити забележена сећања потомака, скениране фотографије и друга документа и одмах враћена власницима. Прикупљене успомене, уз сагласност власника докумената, постаће део европског памћења на догађаје од 1914. до 1918. године у којима је учешће српског народа незаобилазно, јер је Србија у Првом светском рату дала процентуално највеће жртве.
Срба Јовановић, директор ActionGlobalCommunications која у Београду, Чачку и Новом Саду, посредује у спровођењу „Мобилизације сећања“, истакао је добру сарадњу Градске библиотеке и Еуропеане и да то потврђује и поверење да се у Чачку, важном историјском и културном средишту, организује прикупљање успомена на Велики рат.
„Библиотека која носи име песника кроз чију душу су прошла четири рата, трубе, олује, пукови, сабље и шињели сиви, `патње што не виде ни човек ни бог` и чији је живот нераздвојив од страдања српског народа на почетку 20. века, право је место за `Мобилизацију сећања` на Велики рат. Песник Владислав Петковић Дис чији је гроб `без крста над главом` у водама Јонског мора, само је једна од милион и по жртава које је дао српски народ“, истакла је Даница Оташевић, директор установе. О учешћу своје породице у ослободилачким ратовима Србије говорила је Марија Бокарев, праунука индустријалца Фердинанда Крена, аустријског поданика који је средином 19. века дошао у Чачак, примио православље, утемељио индустрију и подстакао развој Чачка. Фердинанд, а касније и његов син Стеван, учествовали су у ослободилачким ратовима и добили бројна одликовања, а у кући Кренових у Чачку за време Великог рата било је смештено више породица рођака чији су мушкарци отишли на фронт о чему сведочи обимна писана грађа.
О свом оцу Ђунисију Јовићевићу, носиоцу Албанске споменице, сведочила је осамдесетседмогодишња суграђанка Добрила Маџаревић, која је за ову прилику показала важна документа која су сачувана у породичној архиви и приложила их колективној мобилизацији успомена. Новинар и публициста МиладинВукосављевић који се годинама бави прикупљањем артефаката из Првог светског рата осим што је изнео сећања на деду солунца Миладина и учешће своје фамилије у Великом рату, показао је и неколико дневника других учесника које ће приложити великој акцији Еуропеане у којој учествује и чачанска библиотека.
Кроз мобилизацију успомена потомци подижу још један споменик прецима, па је 12. децембра прилика, после сто година од почетка Великог рата, да се оживе сећања и постану део колективног памћења европског континента и народа. На то нас обавезује и споменик „Четири вере“ подигнут на Чачанског гробљу пре осамдесет година када су жене и грађани Чачка прикупили кости свих жртава без обзира на веру и под чијој су се заставом борили и за коју отаџбину и сахранили их у заједничку костурницу.
Градска библиотека позива зато потомке славних предака да у петак, 12. децембра од 9 до 18 часова, заједнички подигну споменик памћења на Први светски рат и покажу кроз сачуване породичне приче, фотографије, дневнике, сву голготу кроз коју је прошао српски народ. То сви дугујемо будућим генерацијама.