Промоцијом књиге „Топао камен“ Јане Алексић, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ наставља традицију представљања лауреата награде „Млади Дис“. Победнички рукопис на прошлогодишњем конкурсу за прву песничку збирку уобличен је у књигу која је објављена 2014. године и своју премијеру имала на 59. Београдском сајму књига и у Културном центру Београда. Чачанској публици о песничком првенцу Јане Алексић 8. маја 2015. године говорила је Слађана Илић, књижевни критичар, а ауторка је надахнуто читала своје стихове.
Јана Алексић је рођена у Крагујевцу. Завршила је основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду,на студијском програму српска књижевност и језик са општом књижевношћу. Запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду а истовремено припрема и докторске студије. Ауторка је две монографије „Опседнута прича: поетика романа Горана Петровића“ и „Жудња за лепотом и савршенством: Таургијска димензија књижевно-уметничког стваралаштва“. Поезију, критику и есејистику објављује у књижевној периодици и зборницима.
„Топао камен“ је 33. књига у едицији „Токови“ која траје од 1979. године, а намењена је младим ауторима. Циљ едиције одувек је био подстицајан, а песничка или прозна дела која су уследила након „Токова“, потврда су да су награде за прву збирку одлазиле у праве руке. Многи награђени песници на Дисовом конкурсу данас су афирмисани ствараоци попут Живорада Недељковића, Драгана Радованчевића, Јелене Лукић, Јелене Радовановић, Јована Поповића, Бојана Васића и многих других, казала је Марија Радуловић, модератор књижевне вечери посвећене Јани Алексић.
„У магију књиге „Топао камен“ Јане Алексић уводи нас програмска песма „Благе вести“, а као мото наводи се тумачење камена у српској митологији где има „нарочити културни карактер и служи у многим обредима и магијским радњама“. Тај „Благи глас без песме“ отворио је прозор Јани Алексић да кроз њега прође на нову и обећавајућу сцену српске поезије 21. века коју са невиних дaљина и „са очима изван сваког зла“ надгледа велики песник Владислав Петковић Дис.“, написала је уредник књиге Даница Оташевић.
„Неки од мотива који доминирају у већини циклуса песама Јане Алексић су: град, отуђење, време, страх од пролазности, тежња за имагинативним у функцији доживљавања епифанијских тренутака, истина, крајности, у циклусу Реч скамењена то су: реч, беседа, прича, опчињеност ствараоца реченицом, док у последњем циклусу – Изнад камена – доминирају мотиви из хришћанске традиције: мотив незнаног госта, рибара, хода по води, чокота…,“ истакла је књижевни критичар Слађана Илић.
