Прва Дисова плакета установљена ове године поводом јубиларног Дисовог пролећа, додељена је 29. маја аустријском књижевнику Петеру Хандкеу на свечаности уприличеној у сали Скупштине града Чачка. Плакету која се додељује за књижевни опус и ширење истине о српској култури и традицији, осведоченом борцу за правду и истину о српском народу, Петеру Хандкеу, уручио је песник Драган Јовановић Данилов, председник Одбора Дисовог пролећа. У име града лауреата је поздравио Александар Дачић, помоћник градоначелника за друштвене делатности, а о Хандкеовој истрајној борби за истину говорио је академик Милован Данојлић, који такође дуже година живи у Француској.
Све је почело песмом „Ој, Мораво“ у знак захвалности Петеру Хандкеу што је најсрпскију српску реку Мораву кроз свој роман „Моравска ноћ“ на својеврстан начин увео у европску књижевност. Милован Данојлић је истакао да се Хандке од шездесетих година прошлог века буни против хегемоније западних земаља, а средином деведесетих као усамљени Мохиканац настоји да развеје мрак којим су медији надкрили Србију, да би за време бомбардовања 1999.године допутовао у нашу земљу. По цену сопствене жртве, одузимања значајних награда од којих је у знак протеста неке и сам вратио, Хандке енклави у Великој Хочи на Косову и Метохији поклања 50.000 евра и бројним текстовима, драмама и књигама потврђује своје пријатељство са српским народом.
„Писање је за Хандкеа школа гледања. Писац гледа да би разумео и пише да би гледао. Долазак у Србију је његов етички и естетски став. Његова љубав према истини и правди је узбудљива. Његова љубав према човеку је неисцрпна. Хандке нас је ослободио дела мржње коју су нам други наметнули,“ истакао је један од лауреата Дисове награде песник Милован Данојлић. Даница Оташевић, директор Градске библиотеке и иницијатор да се ово високо признање додели Петеру Хандкеу, нагласила је да су се пре два века велики песник Гете и браћа Грим дивили српској епској и лирској поезији и традицији, као што то данас чини Хандке и упоредила га са Швајцарцем Арчибалдом Рајсом, осведоченим пријатељем који је остао после Првог светског рата да живи у Србији.
Највеће признање које је завичајни песник Владислав Петковић Дис могао да добије јесте превод песме „Можда спава“ на немачки језик. Хандке је уместо беседе на српском прочитао прву строфу, а потом су Жарко Радаковић и он наизменичнмо читали песму на српском и немачком, додуше пет строфа колико су за један дан успели да преведу. У програму су учествовали Љубиша Ћирковић, Слободан Николић, а песмом су се огласиле Сара Плазинић и Марина Савић.
Другог дана боравка у Дисовом завичају, Хандке је са пријатељима и телевизијском екипом посетио манастир Никоље и Овчар Бању где су му домаћини организовали вожњу катамараном по Морави и ручак на сплаву „Santa Marija“ где је довршен превод песме „Можда спава“. У књигу утисака Хандке је уписао ћирилицом: „Хвала пуно. Чачак је лепо место“.
