Поводом 120 година од рођења великог руског поете Владимира Владимировича Мајаковског (1893-1930) Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ је приредила изложбену поставку посвећену овом песнику испред Одељења за одрасле читаоце.

Мајаковски - Леви марш

Владимир Мајаковски, рођен је у Багдати поред Кутаисаија, 19.јула 1893. године. Био је најистакнутија песничка личност руског футуризма, револуције и совјетске власти. Ишао је у сликарску школу, био затваран због социјалистичке агитације, одушевљено је прихватио Октобарску револуцију и ставио је  свој песнички и сликарски таленат у њену службу. Песнички рад почео је као футуриста, стојећи уједно на челу тога покрета. Настојао је да створи нову поезију која би одговарала урбаном, а затим и револуционарном раздобљу историје Русије и човечанства. У поезију је увео вулгаризме, жаргонске речи, намерно грубе антиестетизме, створио властите кованице са дотада непознатим метафорама, а посебно је волео хиперболе. Разбио је традиционалну ритмичку структуру стиха и створио нови, у графичком слогу степенасти стих који посебно погодује ставу реторичког песника који се директно обраћа великом аудиторијуму. Смисао такве поезије одвео га је директно на револуционарну трибину, митинг. Након експерименталне лирике следиле су велике лирске поеме монолошког типа Облак у панталонама, Рат и свет, Човек. Стављајући поезију свесно у службу револуције писао је агитацијске песме (Леви марш) и сценско дело на тему револуције с библијским мотивима Мистерија Буфо. Живео је снажним, динамичним и пуним животом ангажованог песника, а умро је тихо и повучено. Убио се 14. априла 1930. године. Тај његов чин остао је тајна. Песник је јавно изјавио: „Мрзим све оно где се смрт јавља и снује! Обожавам живот, па ма какав био.“ Осудио је самоубиство песника Сергеја Јесењина, али је у свом опроштајном писму написао : „Ово није начин (другима га не препоручујем), али ја немам излаза. “

Мајаковски

Песников буран живот, прерана смрт и ванвременска поезија само су учиниле да генерације младих у свету и код нас одрастају читајући и цитирајући његове стихове. Аутор изложбене поставке је библиотекар Марија Радуловић.