Logo Gradske biblioteke

Земљом се очева својих храним

У оквиру 52. „Дисовог пролећа“, у уторак, 21. априла 2015. године у Галерији Народног музеја у Чачку одржано је књижевно вече српских песника из Румуније под називом „Земљом се очева својих храним“. Песници Славомир Гвозденовић, Љубика Перинац Станков, Предраг Деспотовић и Горан Мракић дошли су из румунског Баната, махом из града на Бегеју, Темишвара, који је данас у културном, историјском, образовном и верском смислу средиште српског живља у Румунији.

DSC_0215

Темишвар је четврти град по величини у Румунији и дом за око 7000 Срба. Као културно-историјски центар припадника српске националности у Румунији, Темишвар је седиште Епархије темишварске СПЦ и Савеза Срба у Румунији. У Темишвару ради основна школа и општа гимназија „Доситеј Обрадовић“ на српском језику, српски културни центар и друге установе, попут редакције српског недељника „Наша реч“.

Песници из Темишвара узвратили су посету Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ која је прошле године била почасни гост на Данима преображења Срба у Румунији представљајући Дисово стваралаштво и манифестацију „Дисово пролеће“. О сарадњи са Савезом Срба у Румунији и гостовању у Темишвару током августа прошле године говорила је Даница Оташевић, директор Библиотеке.

DSC_0134

Српску мањину у Румунији представио је Славомир Гвозденовић, оснивач више српских културних институција на простору румунског Баната и српски посланик у румунском Парламенту. За протеклих 20 година Гвозденовић је био покретач и организатор најзначајнијих културних, просветних и друштвених активности српске заједнице у Румунији, а за своју друштвену и политичку ангажованост добио је Националну награду “Слободан Јовановић”, коју додељује Влада Републике Србије.

Гвозденовић је такође песник, преводилац, есејиста, антологичар, уредник, универзитетски професор. Члан је Савеза писаца Румуније и почасни члан Удружења књижевника Србије. Објавио је више од 30 књига поезије и приредио десетак антологија српске књижевности. Добитник је више значајних књижевних награда у Румунији и Србији, а чачанска публика га је већ више пута слушала, последњи пут 2010. године када је добио „Повељу Мораве“ коју додељује Књижевно друштво Мрчајевци.

DSC_0191

DSC_0110

Женска лира, Љубинка Перинац Станков је поред своје поезије представила издавачку делатност Савеза Срба у Румунији. Она је песник, есејиста, преводилац, новинар, али и главни уред­ник темишварског не­дељ­ника „Наша реч“. Поезију и књижевне приказе објављује у часописима у Србији и Румунији. Заступљена је у српским и румунским анто­логијама, зборницима и изборима.

DSC_0201

DSC_0189

Горан Мракић осим поезије пише и афоризме за које је вишеструко награђиван. Награде „Радоје Домановић”, „Вибова награда“ и „Златни круг“ само су неке. Мракић је бритак, луцидан, расан поентер, надахнут познавањем човека и друштва. Мракићев рад објављиван је у НИН-у, Политици, Носорогу, Етни, Илустрованој Политици, Српској речи. Превођен је на македонски, француски, бугарски, арапски и мађарски.

DSC_0155

Предраг Деспотовић из Белобрешке у дунавској клисури огласио се 2010. године књигом „У осмеху пролазности“, штампаном у Новом Милошеву у Србији у издању Банатског културног центра. Друга књига „Двојезично опело“ објављена је у Темишвару 2013. а издавач је Савез Срба у Румунији. Живот на граници Предрага Деспотовића приморава да једним оком гледа матицу, а другим расејање и да својом поезијом премошћава Дунав спајајући нераздвојиво.

Градоначелник Чачка, Војислав Илић, организовао је пријем за српске песнике из Румуније на коме је договорена даља културна сарадња између града Темишвара и Чачка.

Gradonacelnik

Ознаке: , , , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар