mi-cekamo-caraИнтернет је бескрајна  цветна ливада за креативне и  добрим намерама обдарене људе. Исту могућност и право  да се појаве на нету имају мале културе, најудаљенија места, установе, појединци и представе  себе, објаве  лепе детаље из своје прошлости, скрену пажњу на важан догађај… Предност технолошких достигнућа обилато користи и Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку. На старој адреси  Библиотеке, нова рубрика – „Завичајни албум“ – //www.cacak-dis.rs/digitalizacija/zavicajne-kolekcije/.

Један клик на тастатуру  води вас у  богат свет завичајне баштине, а самим тим и амбиције су  јасне – промовисати вредно културно наслеђе.

На  првој страници „Албума“ је песник Владислав Петковић Дис, у раму Дисова деца Гордана и Мутимир. Повод је сто година од објављивања друге збирке песама „Ми чекамо цара“, али и песма „11.август 1913. године“. У књизи на 44 стране објављено је 16 патриотских песама, једна  носи назив „17.септембар 1912.године“ и посвећена је почетку ослободилачких балканских ратова, односно почетку мобилизације. Дан после потписивања мира  и велике параде српске војске у Београду, одушевљени Дис што је ослобођено  светло Косово, пише песму под датумом „11.август 1913.године“ истичући како  цео Београд „ са радошћу грли / Вас, децу Србије, понос неумрли.“

На адреси виртуелног „Завичајног албума“, који је за ову прилику уредила Оливера Недељковић, сакупљено је прегршт разноврсном материјала који осветљава Дисов живот,  збирку „Ми чекамо цара“ и све оно што се дешавало у песниковом животу  те 1913.године. О  књизи и Дису писали су многи, а овом приликом цитирани су Риста Одавић, Милан Димовић, Стеван Галожа, Владимир Черина, Младен Вукасовић и Милан Маријановић. На једном месту сакупљено је  више  занимљивих прилога, текстова, фотографија, докумената… који  чине својеврсну виртуелну  изложбу, али и извор драгоцених података за све који желе да сазнају нешто више о завичајном култури и великом Дису.

11. АВГУСТ 1913. ГОДИНЕ

Долазите данас уз добоше, трубе,
Као кад сте пошли за слободу брата,
Само што вас сада венци славе љубе,
И што долазите из два срећна рата.

Ваша жарка љубав и витешке груди
Донеле су веру и времена боља,
Велика и светла, без страха и студи,
И испуњен завет са Косова поља.

Кроз топовску рику и дим од пушака
Подигла се најзад царевина стара.
Ви сте све постигли. Сад нема Турака,
Нема ни Сливнице, ни беса Бугара.

У име слободе и вечног морала,
На које чекаху пет дугих столећа,
Ви сте своју браћу опростили зала,
Пробудили земље и нова пролећа.

Вароши и воде, престонице давне,
И знаке предака донели сте данас,
За нове редове историје славне,
За покрете нове што чекају на нас.

Долазите нама уз добоше, трубе,
Као кад сте пошли за слободу брата,
Само што вас сада венци славе љубе,
И што долазите из два срећна рата,
Што Београд цео са радошћу грли
Вас, децу Србије, понос неумрли.

 

У  „Албуму“ се налазе и колекције  цртежа о старом Чачку Драгана Ћирковића и песме Милице Мишковић, сестре познате сликарке Надежде Петровић. Формирањем  „Завичајног албума“, који сада постаје и  глобална својина,  интензивије ће се промовисати на интернету дигиталне колекције Завичајног одељења Градске библиотеке где је сабрано највредније  што је настало на овом простору или је дело Чачана.

Дакле, изненађења следе!