„ Ја сам да се памти. Наш народ није осветољубив, не враћа, добро је што не враћа, али има ужасну ману да заборавља“, говорио је Бранко В. Радичевић. Синоћ, у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, завичај је свом песнику показао да га није заборавио. Писао је Бранко не да забавља, већ да oпамети и опомене, ако је то могуће. Дрчан, стамен, непоткупљив, „грубић и нежић“ у исти мах. Певајући претке, био је благородни потомак. Судећи по песмама о мајци и оцу најзахвалнији син српског песништва. Исправљао је пале крајпуташе дижући понос потомака. Свима нам је на длану пронашао „плаву линију“ живота и прорекао тешку српску судбину. У читавом свом књижевном опусу Радичевић је на коренима традиције неговао, развијао и оплемењивао своје књижевно благо. Тако је израстао у сасвим особеног писца, у, како то критика воли да напомене, препознатљиву стваралачку личност која нема сродника у нашој савременој литератури.
О књижевном стваралаштву Бранка В. Радичевића говорио је др Марко Недић, приповедач и књижевни критичар, који је рекао да су Бранкове реченице експресивне, фигуративне и да оне сугеришу оно што је метафорично, што је трајно и што обележава човекову судбину. О Радичевићевим „Сујеверицама и другим речима“ говорио је др Александар Милановић, филолог и историчар језика. У току свог излагања напоменуо је да писац није само бележио етно записе већ да их је и надограђивао, богатио и осавремењивао. О делу и животу Бранка В. Радичевића говорио је и Радован M. Маринковић, публициста и дугогодишњи Бранков пријатељ. Бранкову поезију, цитате из прозних дела, његове Сујеверице и друге речи и анегдоте из живота, интерпретирали су Љубиша Ћирковић, Маријана Лазић и Биљана Раичић, водитељ програма. У уметничком делу програма наступио је Растко Радичевић, син Бранка В. Радичевића, који се бави новинарством, а издао је и књигу песама и прича Лагана припадност ништавилу.
Синоћним програмом који је био посвећен Бранку В. Радичевићу, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ је подсећањем на овог завичајног писца успела да му, бар једним делом, врати оно што је Бранко читавог живота даривао свом завичају – реч, причу и љубав.
