КРАЉЕВ БИБЛИОТЕКАР

Ruzic     Књига „Краљев библиотекар“ Слободана Радовића, публицисте из Ужица, коју поводом обележавања сто година од почетка Великог рата захваљујући финансијској помоћи Министарства за културу и информисање Републике Србије издаје Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, може се звати и „Пријатељство са краљем Петром Карађорђевићем“, или „Спасилац Мирослављевог јеванђеља“, „Надзорник задужбине на Опленцу“ , „Трибун и народни посланик“… Сви ти наслови, и многи још, стају у животопис Добросава Ружића, који је рођен 1. јула 1854. године у Чачку, а преминуо октобра 1918. у Крушевцу.

Ружић је многоструко задужио два завичаја – Чачак и Ужице, али и целокупну српску културу на размеђи 19. и 20. века. Био је европски ђак, професор, писац, библиотекар, народни посланик, сенатор, министар и државни саветник, председник Српске књижевне задруге, Задужбине „Никола Чупић“, надзирао је изградњу цркве Светог Ђорђа на Опленцу, спасао 1915. године легендарно „Мирослављево јеванђеље“ и предао га регенту Александру, отац фудбалера Јована, познатог као „топовско ђуле“, таст Милоша Црњанског…

Личност која је вишеструко уткана у темеље српске историје и културе, али, нажалост, заборављена. Министарство културе са 492.000 динара помогло је Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ да се ова неправда, после 160 година од рођења Добросава Ружића, исправи и објави монографија која може да буде путоказ за будуће генерације. Слободан Радовић посветио је много година рада да сложи Ружићев разуђен и вишеслојан животопис, прикупи оргинална документа, факсимиле, фотографије, писма, и предочи их први пут јавности.

Све о животу и делу Доброслава Ружића, али и његових савременика, ускоро у књизи „Краљев библиотекар“.