Logo Gradske biblioteke

Сведочанство о пријатељству

Непознати уредник и издавач књиге о Српској колонији у Пти Далу, штампане на француском језику пре 95 година, назвао ју је брошуром. Према обиљу текста на корицама могао је то да буде и програм за добротворни концерт у корист француског и српског Црвеног крста који је одржан у четвртак, 24.августа 1916. године у три сата поподне у Пти Далу у Француској. Осим интересовања за имена извођача, пажњу привлачи  цена брошуре -„по вашем нахођењу.То нас наводи  на помисао да брошура, иако су у њој објављени текстови два књижевника – Француза Ернеста Додеа и српског песника Владислава Петковића Диса – није штампана за ширу читалачку публику нити с намером да заврши у библиотекама и књижарама, него да обезбеди што више новца за српске избеглице смештене у колонији у овом нормандијском градићу, али и Црвеном крсту две земље. Куповином  брошуре сакупљао се добровољни прилог, а како се потом види у извештају,  због великог интересовања француске публике концерт је поновљен и прикупљено је око 1.384.франака. По 500 франака поклоњено је Црвеном крсту Француске и Србије, а разлика је подељена најугроженијим избеглицама у Колонији.

Данас је ова брошура од  само 33 стране најтрајнији споменик пријатељства француског и српског народа. Французи су избеглим Србима  за време Првог светског рата  осим смештаја и хране, дозволили и оно што је Французима било забрањено – да одржавају концерте, играју позоришне представе, музицирају, штампају свој часопис.Зато је  Француска многима  била друга отаџбина, „уточиште одмора и наде“, земља коју  су волели „свааког дана све више и више“, „коју су волели и онда када су се о њу грешили“.

„Ми смо вас волели и ми ћемо вас волети. Увек.Увек“, овековечио је захвалност француском народу и песник Владислав Петковић Дис, један од бројних избеглица. А написана реч остаје, и то завештање остаје. Ако су потомци заборавили вековно пријатељство, исковано у драматичним данима  по српски народ, данас  је час да науче нешто о својој прошлости и величини свог народа. Преци, на које могу да буду поносни, исписали су им пут. Многи Французи и Срби  пронаћи ће у овој књизи имена својих дедова и фамилије. Можда  ова књига  многима покаже како се излази на пут слоге, поштовања и  доброчинства…

Следећи Дисов пут, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“у Чачку пронашла је пре годину-две брошуру о Српској колонији у Пти Далу у заоставштини публицисте Божидара Ковачевића, једног од врсних познаваоца песниковог живота и песништва и приређивача више Дисових књига поезије. У првом моненту важан нам је био Дисов говор на француском, чију верзију на српском је Божидар Ковачевић објавио још 1960. у часопису „Браничево“, а потом – свака реч.  Она разјашњава моге  непознанице, сведок је историје, културе, духа два народа. Ова књига, брошура би било минимализовање њене вредности, помогла је Пјеру Валону из Пти Дала да  препозна зграде у којима су биле снештене српске избреглице и да нам пошаље фотографије хотела „Павиљон“ и виле „Кермор“, а на сајту града, уз име Владислава Петковића, књижевника, испише до сада непознате податке о великом српском песнику који је 1916. године био један од збринутих избеглица у Српској колонији.

Жеља издавача је да поводом отварања изложбе „То је онај живот где сам пао и ја“, посвећене Владиславу Петковићу Дису која се 16.марта отвара у Културном центру Србије у Паризу, ова књига поново угледа светлост дана, али светлост која ће подједнако засветлети „са очима  изван сваког зла“ у свести оба народа. Зато се Градска библиотека  определила да штампа  репринт издање публикације на француском језику објављене 1916.године и први пут потпун  превод на српски језик. За превод текства на српски побринула се Ивана Мисирлић, а  оргинални Дисов говор преузет је из часописа „Браничево“ уз пропратни  текст Божидара Ковачевића. Песников говор  на француски  превео је 1916.године и прочитао на добротворном концерту, студент права Боривоје Мартинац који је са породицом такође боравио у колонији у Пти Далу.

Чувајући оргиналност књиге приређивач је, због  обиља текста на корицама издања из 1916.године, одступио  једино код наслова  и определио се за назив „Српска колонија у Пти Далу“.Остала је и ортографија француског језика са почетка 20.века, али се надам да то неће бити препрека младим генерацијама да разумеју поруке предака.

Жеља приређивача је и да ова књига на два језика следи Дисов дих „изван сваког зла“ и да буде трајно сведочанство о пријатељству француског и српског народа. Увек.Увек…

Даница Оташевић

Témoignage d’amitié

 

L’ouvrage retraçant l’histoire de la Colonie serbe du village des Petites Dalles, imprimé en français voici 95 ans, fut sommairement intitulé par l’éditeur, aujourd’hui encore inconnu, Brochure. La mise en page de la première de couverture de ce livret donne le sentiment qu’il aurait aussi bien pu être le programme du concert de bienfaisance donné au profit des Croix-Rouge française et serbe, qu’accueillît le village français des Petites Dalles le 24 août 1916 à 15 heures.  Hormis l’intérêt suscité par les noms des participants à cet événement, notre attention est retenue par un détail d’importance : le prix de la brochure fut laissé « à la générosité » des spectateurs. La conclusion que nous pouvons en tirer est que cet ouvrage, même s’il comporte des textes de deux éminents hommes de lettres, l’écrivain français Alphonse Daudet et le poète serbe Vladislav Petković Dis, n’était pas destiné à être largement diffusé, ni à figurer dans les rayonnages des bibliothèques, mais à générer le plus important revenu possible au profit des réfugiées serbes hébergés dans ce village de Normandie, ainsi qu’aux Croix-Rouge française et serbe. Grâce à l’engouement du public Français, tel que rapporté par le compte-rendu de l’événement, le concert fut repris le soir même à 21 heures, ce qui permit aux organisateurs de collecter la somme de 1384 francs. Les Croix-Rouge française et serbe reçurent 500 francs, le reste fut distribué aux plus nécessiteux des réfugiés de la Colonie.

 

Aujourd’hui, cette courte brochure de 33 pages est le symbole le plus vibrant de l’amitié qui unie la France à la Serbie. Lors de la Première Guerre Mondiale, les Français offrirent aux Serbes non seulement le gîte et le couvert, mais aussi quelque chose qu’ils s’interdisaient à eux-mêmes, donner des concerts, des représentations théâtrales, jouer de la musique, imprimer une revue. C’est pour ces raisons que la France devînt leur seconde patrie, leur  « refuge de repos et d’espoir », le pays qu’ils aimaient « chaque jour un peu plus », « qu’ils aimèrent même lorsqu’ils péchaient à ses dépens ». ». « Nous vous avons aimé et nous vous aimerons. Toujours. Toujours », c’est par ces mots que le poète Vladislav Petković Dis, l’un des nombreux réfugiés, a immortalisé la reconnaissance du peuple serbe envers la France. Les  écrits restent, ce legs perdure.

 

Si la postérité est passée sur  cette amitié séculaire, forgée durant les jours les plus sombres traversées par le peuple serbe, il est temps aujourd’hui pour eux de redécouvrir ce passé qui fait la grandeur de leur peuple. Leurs ancêtres, dont ils peuvent être fiers, leurs ont ouvert la voie. Beaucoup de Français et de serbes trouveront dans cet ouvrage le patronyme de leurs grands-parents, de leur famille… Ce livre peut attirer leur attention sur des valeurs disparues et sur la manière de retrouver le chemin du Respect et de la Bienfaisance dont l’humanité a aujourd’hui plus que jamais besoin.

 

Sur les pas de Dis, la Bibliothèque municipale « Vladislav Petković Dis » de Čačak a retrouvé, il y a un peu plus d’un an, la brochure de la Colonie serbe des Petites Dalles dans le legs du publiciste Božidar Kovačević, l’un des experts de la vie et de l’oeuvre du poète, et l’un des rédacteurs de ses recueils de poésie. Au début, nous avons privilégié le discours de Dis rédigé en langue française, dont la version originale écrite en langue serbe fut publiée en 1960 dans la revue Braničevo par Božidar Kovačević. Mais avec le temps, chaque mot nous importait, devenait précieux. Le texte éclaire beaucoup de détails jusqu’ici obscurs, c’est un témoin de l’histoire, de la culture, de l’âme même de nos deux peuples. Ce petit livre, car le qualifier de brochure minimise sa valeur, a aidé Pierre Vallon à reconnaître aux Petites Dalles les bâtisses où les réfugiés serbes furent logés. Il nous a gentiment envoyé les photographies de l’Hôtel des Pavillons et de la Villa Kermor ; il a publié sur le site Internet du village des Petites Dalles, à côté de nom de Vladislav Petković, homme de lettres, les faits marquants de la vie du poète serbe qui fut l’un des réfugiés abrité dans la Colonie serbe.

 

A l’occasion de l’exposition C’est cette vie où je suis tombé, dédiée à Vladislav Petković Dis, dont le vernissage aura lieu le 16 mars au Centre culturel de Serbie à Paris, l’éditeur a souhaité mettre ce livre en lumière – lumière qui pénétrera les « yeux en dehors de tout mal » de nos deux peuples. C’est pourquoi la Bibliothèque municipale de Čačak a décidé de rééditer cette publication en français, originellement publiée en 1916, et de la traduire intégralement en langue serbe. La traduction des textes en langue serbe a été réalisée par Ivana Misirlić-Bigard, tandis que le discours original de Dis, « écrit rapidement mais spontanément et chaleureusement » fut extrait de la revue Braničevo, ainsi que le texte d’accompagnement de Božidar Kovačević. Le discours du poète fut traduit et lu en français à l’occasion du concert de bienfaisance en 1916 par l’étudiant Borivoje Martinac qui séjourna, avec sa famille, à la Colonie serbe des Petites Dalles.

Dans le but de préserver l’authenticité de la brochure dont la couverture déborde de texte, l’éditeur a modifié le titre en choisissant de l’intituler La Colonie serbe des Petites Dalles. L’orthographe de la langue française du début du XXe siècle est préservée, et nous espérons que ceci ne fera pas obstacle aux jeunes générations désireuses de comprendre le message de leurs ancêtres.

L’éditeur a également souhaité que ce livre bilingue suive le vers de Dis – en dehors de tout Mal – et qu’il soit le témoignage impérissable de l’amitié entre le peuple français et le peuple serbe. Toujours. Toujours…

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар