Да су библиотеке неисцрпни рудници културне баштине, знања и креативних идеја показало се и приликом гостовања представника Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ из Чачка 14. и 15. октобра у борској библиотеци. На позив директора Весне Тешовић и колега из Народне библиотеке у Бору, Чачани су имали прилику да се вишеструко представе. Најпре је 14. октобра Даница Оташевић, директор чачанске библиотеке, одржала предавање бројној радозналој публици о песнику Владиславу Петковићу Дису и његовом учешћу у Великом рату.
Била је то јединствена прилика да се публици прикаже живот и дело једног од највећих песника српске модерне: песниково школовање у оближњем Зајечару, а потом учитељевање у Прлити где су настале неке од најбољих песама објављених 1911. у књизи „Утопљене душе“, предочи значај Дисове родољубиве поезије сабране у збирци „Ми чекамо цара“(1913) која велича јунаке балканских ратова, али и страдања за слободу свог народа, потом потресна сведочанства са ратишта у околини Смедерева из октобра 1914. године, прелазак војске и народа преко гудура Албаније, страдања којих „не зна ни човек ни бог“, боравак у Француској, говор у Пти Далу и друге песме настале у Великом рату попут песме „Међу својима“, до трагичног страдања 17. маја 1917. у Јонском мору након потапања брода „Италија“.
Приказан је филм и видео презентација о животу Владислава Петковића и његовој породици, манифестацији „Дисово пролеће“ којом се завичај већ пола века достојанствено одужује свом песнику и поезији, а посетиоцима поклоњене бројне публикације. Дис је још једном „отворио“ врата Градској библиотеци да покаже рад на очувању завичајне баштине и прошири своју културну мисију у друге средине. За узврат од борских библиотекара имало се што-шта научити о заштити њиховог локалног наслеђа и препочети више корисних модела у раду.
Другог дана гостовања библиотекари Богдан Трифуновић и Александар Вукајловић одржали су стручни акредитовани семинар за 47 библиотекара Борског округа на тему „Шта после скенирања?“ Дигитализација библиотечке грађе већ неколико година је кључна тема српских библиотекара, али се после скенирања материјала често одустајало од даље обраде и презентовања грађе на интернету.
Своја позитивна искуства и препоруке, чачански библиотекари поделили су са колегама из Тимочке крајине охрабрујући их да наставе заштиту највредније завичајне грађе, показали им моделе како не би лутали, примере добре праксе других, као и пречице, све с циљем да се српска културна баштина у правом светлу прикаже на електронским медијима, постане део светске културе, али под нашим заштитним знаком.
