Logo Gradske biblioteke

СТО ГОДИНА АНДРИЋЕВЕ ПЕСМЕ „У СУМРАК“

 У биографији Иве Андрића 30.септембар 1911.године уписан је златним словима. Равно пре једног века у „Босанској вили“, на страни 276. у броју 18. који је штампан 30.септембра у Сарајеву, објављена је прва песма Иве Андрића „У сумрак“. Са овом песмом Андрић је  „ушао“ у српску књижевност, а ове године обележава се сто година  књижевног рада и пола века од добијања Нобелове награде нашег јединог нобеловца.

Поводом ових јубилеја Издавачки центар Матице српске у Новом Саду објавио је Библиографију о Иви Андрићу у којој је пописано више од 15.631 јединица грађе о овом великану писане речи.  Капиталну Библиограију међу првима је на поклон добила Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ , која је 29.септембра, уочи Андрићевог песничког крштења, организовала промоцију Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ у којој је Иво Андрић заступљен са три књиге.

На  овај Андрићев „судњи дан“ присутне на промоцији,  подсетио је академик Миро Вуксановић, уредник едиције .

 

У сумрак

 У сумрак пјевају дјевојке. Њини су гласови меки и дахну свјежином цвијећа и љубави. Њина је пјесма блага, као кад бехар опада. Она има нешто од мојих љубави: давно, топло и лијепо. Она подсјећа на сарајске сумраке, кад јабланови сјају у црвену злату, као витке поносне жене.

Као румене латице засипају ме гласови. Пјевају дјевојке. Пјевају лијепо. То личи на поздрав од старих пријатеља, на спомен онога што проживих у љубави и заносу. Оне пјевају, у сутон, као срећа моја да ми рупцем маше.

Али срце је моје тамно језеро, кога ништа не диже и у ком се нико не огледа

 

 

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар