На основу члана 9. и 10. Правила о организовању песничке манифестације „Дисово пролеће“, жири за доделу Дисове награде у саставу: Васа Павковић, председник, др Горан Максимовић и др Ђорђе Деспић, на састанцима одржаним 26. 2. 2015. у Београду и 5. 3. 2015. у Чачку једогласно је донео одлуку да се Дисова награда за 2015. додели песнику Саши Радојчићу из Сомбора
Образложење
Жири је на своја два састанка пажљиво размотрио дело већег броја одличних српских песникиња и песника који конкуришу за ову угледну песничку награду, награду која носи једно од најважнијих књижевних имена српске културе. Након формирања ужег избора, жири је разматрао опус сваког од кандидата. На крају дуже дискусије жири је једногласно донео одлуку да овогодишња награда буде додељена песнику Саши Радојчићу, који је својим песништвом избио у сами врх наше савремене лирике, током последњих четврт века. Певајући о искуствима и искушењима савременог човека и актуелног доба, са једном ненаметљивом емоционалном дистанцом, Саша Радојчић је полазећи од властитог животног искуства али и натпросечног познавања историје филозофије, створио респектабилно песничко и књижевно дело. Полазећи од свести о истрошености језика, он је на основу својих доживљаја али и митских ослонаца и образаца европске културе написао низ песничких књига које импонују својом духовном зрелошћу али и отвореношћу за разноврсне садржаје егзистенцијалних и културних ситуација и феномена. Пишући из отвореног интелектуалног простора, песник Саша Радојчић је у одређеним моментима свог песништва долазио и у интересантан дослух са подстицајним мотивима и темама Дисове лирике.
Жири
Васа Павковић, председник
Горан Максимовић
Ђорђе Деспић
Чачак, 5. март 2015. године
Саша Радојчић – биографија
Песник, књижевни критичар, есејиста и преводилац Саша Радојчић рођен је 12. јануара 1963. године у Сомбору, где и данас живи. Дипломирао је и докторирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а на Филолошком факултету у Београду магистрирао je у области науке о књижевности.
Предаје филозофију уметности на Факултету ликовних уметности у Београду.
Објавио је књигe песама („Узалуд снови”, 1985; „Камерна музика”, 1991; „Америка и друге песме”, 1994; „Елегије, ноктурна, етиде”, изабране и нове песме, 2001; „Четири годишња доба”, 2004. и „Cyber zen,” 2013. године). Аутор је четири теоријске студије („Ништа и прах”, 2006; „Стапање хоризоната”, 2010; „Разумевање и збивање“, 2011; „Увод у филозофију уметности”, 2014) и и две збирке огледа и критика („Поезија, време будуће”, 2003. и „Провидни анђели“, 2003). Са немачког језика превoдио је филозофске текстове значајних мислилаца.
За песничко стваралаштво је добио књижевне награде: „Бранко Ћопић”, „Ђура Јакшић”, „Ленкин прстен”, а Награда „Милан Богдановић” припала му је за критички рад.
Стални је члан-сарадник Матице српске и члан Одбора Одељења за језик и књижевност Матице српске. Такође, члан је Српског ПЕН центра, Српског књижевног друштва, Српског филозофског друштва, Естетичког друштва Србије и Друштва за античке студије Србије.
Био је члан уредништва часописа Летопис Матице српске, Домети и Норма. Покренуо је и уређивао веб-магазин за поезију Метафора.
Као члан учествовао је у раду жирија за доделу књижевних признања: „Васко Попа”, Дисова награда, Бранкова награда, „Бранко Миљковић”, „Ђорђе Јовановић”, „Ђура Јакшић” и других.