Logo Gradske biblioteke

Са очима изнад овог тла

Сећањем на краља српског театра и великог барда, Петра Краља, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ је у среду, 18. марта 2015. године у Галерији Народног музеја овог прослављеног глумца накратко вратила међу своје.

DSC_0112

Петар Краљ, чувени српски позоришни и филмски уметник је био још основац када је на питање шта жели да постане кад одрасте одговорио – глумац! Своју прву улогу одиграо је са 11 година. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Био је стални члан ансамбла Атељеа 212 од 1968. до 1979. године, а потом је прешао у слободне уметнике. Играо је много, и на сцени и без сцене. Краљевски нас је почастио улогама Хамлета у истоименом Шекспировом комаду, Масима (у драми Максим Црнојевић), Видосава Прокића (у Очевима и оцима), Николе (у комаду Доктор Шустер), сељака Тола Манојловића којег је почео да игра као свршени студент Академије и играо ју је пуне 44 године. Упоредо са позоришном, градио је и филмску и телевизијску каријеру по којој га зна најшира публика. Умро је у Београду, а сахрањен је у Алеји великана 2011. године.

DSC_0087

Промоција луксузно опремљене монографије „Краљ“ Аните Панић, дугогодишњег телевизијског аутора, документаристе и писца, у издању Службеног гласника из Београда била је прилика да чачанска публика чује бројне анегдоте из живота Петра Краља, али и да се подсети његових гостовања у Чачку. На претходним „Дисовим пролећима“ овај маг сцене казивао је поезију пет пута. У његовом наступу било је мало романтике, фолклора, филозофије, боемије. А највише поезије. Нико није казивао стихове као он. “Santa Maria della Salute”, “Можда спава”, “Србија” само су неке од његових песничких бравура. За њега је важила изрека: “Даш му телефонски именик и ето чуда!”

DSC_0099

Добра форма је ако успеш да се интимизираш са стиховима, да кроз њих даш себе. Тад су они стигли и до других…говорио је Петар Краљ. Први пут је, на 10. јубиларном “Дисовом пролећу” као члан “Театра поезије” говорио “Лирику Итаке” Милоша Црњанског, лауреата 1973. године, а на 36. „Дисовом пролећу“ (1999. године) које је због НАТО бомбардовања одржано у јесен, стихове казивао заједно са лауреатом и великим пријатељем – Браном Петровићем. Како је Краљ оживљавао стихове Дисове „Јутарње идиле“ или „Моћи говора“ Бране Петровића пре 16 година, бројна публика је видела на видео материјалу из архиве чачанске библиотеке.

DSC_0131

Ово није бајка, али је прича о једном Краљу, о владару позоришне сцене, чудесних стихова и људске доброте, и то од оне посебне сорте, која се ретко среће у овом двадесет и првом веку. Овако је Анита Панић започела причу о овој необичној књизи која је сачињена од петнаест поглавља, а на почетку сваког је цитат овог великог глумца који је промишљао на различите теме о животу, глуми, породици, пријатељима. Свако поглавље отвара одређену тему у оквиру које многи аутори текстова говоре о Петру Краљу као о глумцу и човеку који је упркос јавном послу приватно био врло стидљив и скроман човек. Монографију “Краљ” чини низ узбудљивих прича не само његових колега, глумаца, редитеља, писаца (Јован Ћирилов, Тихомир Станић, Милан Цаци Михаиловић, Мира Бањац, Аљоша Вучковић, Светлана Бојковић, Душан Ковачевић и других), већ и породице, ћерке Милице, познате позоришне редитељке, супруге Соње (некадашње балерине и кореографа Народног позоришта), најбоље другарице из детињства, студената које је учио глуми и животу, пријатеља са којима је играо тенис и кошарку, обућара из краја, газда кафаница у које је свакодневно одлазио. Ова лусузно опремљена књига садржи око 300 фотографија од којих многе никада нису објављиване у јавности. Од њих је сачињен и кратак филм који је приказан на синоћној промоцији.

DSC_0123

У програму су учествовали Љубиша Ћирковић који је говорио поезију посвећену глумцу Петру Краљу и Марија Радуловић, медијатор.

Ознаке: , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар