Они другачије виде свет и он је у боји њихових година. „Дисово пролеће“ им је поклонило једно вече да га испишу својим мислима, жељама, музиком и они су то урадили позивајући се на Михаила Булгакова и његову мисао да „рукописи не горе“, јер су они као Дис и уметност ван овоземаљског света. А то је 9. 4. 2014. у Дому ученика изгледало овако:
У читавој историји светске књижевности тешко је наћи тако снажну сцену попут оне у роману „Мајстор и Маргарита“ у којој Валдемон даје Мајстору књигу коју је он раније спалио и каже му: „Рукописи не горе“. Уметност је снажнија од уметника. Бавећи се уметношћу, стварамо нешто што је ван моћи Пакла и што представља спас и избављење.
Диса је као песника, чим се појавио, сахрањивао Јован Скерлић. Хитлер је наредио спаљивање романа „Др Фаустус“ Томаса Мана. Булгаков је, у немогућности да ствара у Стаљиновој Русији, сам спалио прву верзију свог чудесног романа „Мајстор и Маргарита“, али је и написао у истој књизи да „Рукописи не горе!“.
Узевши рукописе који не горе за лајтмотив вечери, у среду, 9. априла 2014. године, у Свечаној сали Дома ученика, чачански гимназијалци су са својом професорком књижевности, Аном Ранђић, а у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ одржали музичко-поетско вече на коме су се млади завичајни ствараоци представили публици.
На истој сцени смењивали су се млади, обдарени различитим талентима и то вишеструко: Сара Плазинић, Ђорђе Ћирић, Урош Тодоровић, Урош Томљановић и Лазар Биорац.
Сара Плазинић, ученица четврте године Гимназије у Чачку представила се лирским записом „Круг“, али и својим дивним гласом певајући „Песму бардова“ и „Месец је сам пловио“.
Млади хемичар, гимназијалац и члан тима Истраживачке станице „Петница“, песник Урош Тодоровић, говорио је о повезаности науке и уметности.
Страдање појединца у општем метежу, неумитност времена и понављање историјских модела, појединачних и општих, размотрио је Урош Томљановић у својој краткој причи „Ево ме без одбране испред страшне самоће“.
Лазар Биорац, ученик другог разреда и аутор збирке дечјих песама, али и збирке мисаоне поезије „Под крилима анђела“, био је загледан у небеске висине у потрази, како би Лаза Костић казао, за Оцем Небеским.
У музичком делу програма, са три ауторске песме: „Полусан“, „Нисам исти“ и „Рехабилитација“ наступио је бенд Воајер, чији је аутор текстова, певач Ђорђе Ћирић. Воајер је без обзира на младе године већ афирмисан и наступа у чачанским клубовима.
Програм је водила Василија Зоћевић.
Млади уметници су говорили о поезији цитирајући Сапфо, Брану Петровића, Пола Селана и друге…а овај сусрет у оквиру 51. „Дисовог пролећа“ за младе завршен је мишљу да „Песма увек жели да се дотакне другог, тај други јој је потребан“, што је потврдила и препуна сала Дома ученика.
