Logo Gradske biblioteke

Приче из тамног вилајета

Фразом да се „не зна докле је тамни вилајет, а одакле крштена земља“ могла би се описати и  наша стварност, пуста земља у којој су испреметане све границе, и географске и моралне и духовне. Сведочанство о наглавачке изокренутом свету чујемо свакодневно и у говору младих, на којима све остаје. Изрази: дно дна, ужас, мрак и страва постали су синоним за добро и узвишено, а вампири су међу нама на земљи која је постала подземље.

Picture-532

 Управо овако је Ана Ранђић, професор српског језика и књижевности у чачанској Гимназији, почела јавни час на тему „Вампири у српској реалистичкој књижевности и међу нама“ који је одржан у уторак, 18. марта 2014. године у препуној свечаној сали Гимназије.

Picture-512Picture-513

У свим временима, па и данас, мотив вампира је врло присутан у књижевности и уметности уопште. Колико су вампири део цивилизацијског наслеђа, а колико део поп-културе мултимедијално је презентовала проф. Ана Ранђић прошетавши публику кроз старе вавилонске и грчке митове и задржавши се на словенској митологији из које је и проистекло веровање у вампире као демонска бића у полуљудском облику. Више је синонима било за ово крвожедно биће – вукодлак, вјетрогоња, упир, лепир, лампир, злодух, вештац, тенац, гробник, али најчешће вампир, и код нас, а данас и у целом свету. Наиме, ако ништа друго не извозимо, ову смо реч проследили у светску јавност, те је постала интернационализам још давне 1725. Отада до данас вампирске приче прелиле су се из књижевности на стрип, филм, позориште, музику, сликарство. Вампири освајају и интернет, па су веома популарне игрице „Сумрак“ и „Лов на вампире и вукодлаке“. Толика фасцинација овом темом огледало је човекове замишљености над коначном мистеријом – смрћу, али симболизује и наше подсвесне страхове од отуђења.

Picture-516Picture-520

Тема предавања односила се пре свега на мотив вампира у српској реалистичкој прози, па је проф. Ана Ранђић централни део часа посветила првом српском вампиру, Сави Савановићу,  лику из приповести „После деведесет година“ Милована Глишића.   Овај је вампир овековечен и на филмском платну (према мотивима Глишићеве приповетке снимљен је први српски хорор „Лептирица“ у режији Ђорђа Кадијевића), о њему се снимају и ТВ емисије, пишу и новине, а однедавно се одомаћио и на Фејсбуку.

Picture-519Picture-524

Овакав вид рада са младима плод је сарадње Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ и средњошколских професора.  Јавни час је одржан на радост ученика, професора и многих наших суграђана, а у оквиру 51. Дисовог пролећа за младе. Осветљавајући српску традицију Библиотека жели да млади упознају српске корене и да  се васпитавају на српским митовима, а не на медијски исфабрикованим јунацима. Овај догађај је и увод за књижевно вече под називом „Српска епска фантастика“ које ће бити одржано у четвртак, 20. марта 2014. године.

Picture-526Picture-528

 

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар