„Поезија је средиште света – све оно што се битно о човеку може рећи, и оно што се прећуткује, јер је неизговорљиво, постоји једино у поезији, и нигде другде. И није то никаква свечарска адорација, никаква протоколарна конвенционалност, поезија је уистину најбољи део нас, све остало подложно је сумњичавој провери, релативизацији и, најзад, пропасти, све је за времена, па је и данашњи свет за времена. Ако шта од њега претекне, биће то поезија.“

DSC_0116

Овим мислима Михајла Пантића, проф. Филолошког факултета у Београду, почео је традиционални програм испред Дисовог споменика који је ове године насловљен „Поштовани Дисе!“. У четвртак, 26. маја 2016. године, у дворишту Народног музеја окупили су се бројни гости: награђивани песници, али и будуће наде српског песништва, есејистике и књижевне критике чиме су почеле завршне свечаности 53. „Дисовог пролећа“.

Полагањем венца на споменик Владиславу Петковићу Дису, овогодишњи добитник Дисове награде Томислав Маринковић и „Млади Дис“ Огњен Обрадовић, симболично су одали пошту сенима великог претходника.

DSC_0028

„Мада се о границама приватног као телесног пише нашироко и у дневној штампи, оне никад нису биле порозније. То ми пада напамет када улазим у похабани патинирано црвени аутобус београдског јавног превоза, у повратку с посла, шпицу! Маса тела стоји као у гроздовима, размењујући непријатности – додире и мирисе! То је онај живот где сам пао и ја! Увек ми се у емоционално појачаним ситуацијама, попут стреса или усхићења јаве поједини стихови. Верујем да би малициозни језици полутихо прокоментарисали нешто у вези са тривијализацијом. Али, овакве ситуације поуздано говоре о неколико момената: да се стихови јављају спонтано, да се њима боље и прецизније него властитим речима вербализују осећања, а сами стихови су способни да се деконтекстуализују и потом поново контекстуализују у неком другом тренутку и да добију и неку другу боју – афористичну, ироничну…Али снага поезије и лежи у томе што не бира ситуацију већ олакшава пут: подсвест налази управо тај начин комуникације са сопством. У томе је та тајна виталности, у изненађењу којим се појављује, у њеној способности да изазове ефектну пуноћу“, наводи се у Слову о поезији које песници традиционално говоре пред Спомеником, Дису и поезији у част, а ове године је то чинио Петар Матовић, песник из Пожеге.

DSC_0111

Војислав Карановић, председник жирија за доделу награде „Млади Дис“, саопштио је одлуку да се ове године добитник награде Огњен Обрадовић (1992), песник из Ужица, а плакету му је уручио Томислав Маринковић, добитник Дисове награде на овогодишњем Пролећу.

DSC_0070

Одлуку жирија за есеј о Дисовом стваралаштву саопштио је Милан Громовић, а диплому и новчану награду је Милици Бешић, ауторки есеја „Поетска физика Владислава Петковића Диса“ уручио др Богдан Трифуновић, директор чачанске Библиотеке.

DSC_0087

Дису, свом песничком претку, стихове су поклонили Војислав Карановић, Живорад Недељковић, Петар Матовић и Милан Громовић.

DSC_0080 DSC_0104

DSC_0029

У програму су учествовали ученици Филип Љубојевић, Софија Димитријевић и Јован Ковачевић, победници окружних такмичења у рецитовању и лепом говору.

DSC_0025  DSC_0090 DSC_0096 DSC_0099Програм је водила Марија Радуловић.

DSC_0067