Logo Gradske biblioteke

Поезија данас

У оквиру манифестације 52. „Дисовог пролеће“, 15. априла у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, одржано је књижевно вече посвећено савременој српској поезији. Овога пута, наши суграђани су били у прилици да чују најновије стихове еминентних песника, који су своје последње песничке збирке објавили у едицији „Повеља“ у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева. О „Повељи“, једном од најзначајнијих издавача савремене поезије, говорили су песници и уредници едиције Дејан Алексић и Живорад Недељковић. Поред поменутих, ове вечери своје стихове су казивали и песникиње Кајоко Јамасаки и Радмила Лазић, као и песници Драган Бошковић и Никола Живановић.

DSC_0059

Радмила Лазић, једна од најзначајнијих и најпризнатијих српских песникиња, у својој књизи есеја „Мислити себе“, представља себе као песникињу, феминисткињу и слободну мислитељку, чија је ужа специјалност дописивање живота. Пише да би успаване тргла из дремежи јер, како сама каже, њена поезија: „Није улепшавање и обмањивање, нити је самообмањивање, већ је суочавање и засецање, без анестезије“.

DSC_0088

Поред многобројних песничких признања Радмила Лзић је и прошлогодишњи лауреат награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, коју је добила за своју последњу збирку песама „Црна књига“ објављену у краљевачкој „Повељи“. Представљајући своју најновију поезију, ауторка је истакла да је стихове из поменуте збирке писао очај проистекао из личне ситуације, ктаклизмичког осећања времена и друштвених и културних неприлика у којима живимо.

DSC_0029

Песникиња и књижевни преводилац, Кајоко Јамасаки рођена је у граду Каназава у Јапану. Дипломирала је на Филолошком факултету Хокаидо универзитета, а докторирала на Филолошком факултету у Београду где данас живи и ради. Пише стихове на јапанском и српском језику. Објавила је више књига песама, а наши суграђани су имали прилику да чују стихове из њене последње песничке збирке „Водени цветови“. Песник и књижевни критичар Драган Бошковић поводом поменуте збирке песама каже: „ Нова књига Кајоко Јамасаки нас је обогатила за још једно, толико дубоко и тако тихо, бесрајно и непоновљиво путовање у другост. Путовање на које поћи никада нећемо, и са којег се никада вратити нећемо“.

DSC_0122

Мало који песник домаће књижевности у својим првим песничким књигама показује толико даровитости, сензибилитета али и изграђености, остварености и књижевне образованости попут Николе Живановића. Поменути песник чачанској публици се представио стиховима из песничке збирке „Carmina Galli“, која је награђена наградом „Бранко Миљковић“ за најбољу књигу поезије у 2014. години. Никола Живановић, иако спада у младе песнике, већ је позициониран и препознат као један од изразитих представника новог српског песништва, за кога је, како сам наводи: „ Поезија увек била и увек ће бити споредни део живота, али са нагласком на овоме увек“.

DSC_0103

Песништво Драгана Бошковића рођено је у књигама, кинематографији, поетици културе и рокенролу. Поезију види као најхуманију од свих хуманих делатности и сматра да се у песништву људско постојање открива као постојање жртве – психолошке жртве жеље, онтолошке жртве света или друшрвено-историјске жртве идентитета. Објавио је више збирки поезије, а током програма стихове је читао из своје последње књиге „Отац“. Коментаришући своју најновију збирку између осталог је поручио: „ Оголити себе, значи оголити своју песму, а то је како је одувек било, тако лако и тако болно. Коме је ова исповест упућена не знам. Знам само да није могло другачије“.

DSC_0028

Песник тихе, једноставне, ненаметљиве поезије Живорад Недељковић, представља један од најзначајнијих гласова савременог српског песништва. Од 2002. године ради као уредник у издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева. Своју поезију исписује на папиру, јер чини му се да непревидивост и непоновљивост рукописа сведоче о тајни и посебности онога што ће остати. За овог песника песма је оно што увек остаје, а како сам каже: „Може нам се десити да нам једна песма одузме године, деценије чак, а да ми мало о томе знамо. А онда када се то време сажме, када одузимање пређе у множење речи и облика, онда је довољно тек неколико минута, да се песма отелотвори“. Аутор је многобројних поетских књига и добитник престижних песничких награда. Своју најновију збирку поезије „Улазак“ објавио је протекле године у издању „Архипелага“. У поменутој књизи Живорад Недељковић постепено и промишљено, у низу упечатљивих слика открива мистерију малих животних ствари, и у свакодневици налази елементе епифаније и примере заборављеног и несвакидашњег смисла постијања.

DSC_0040

Дејан Аексић један је од најистакнутијих млађих представника српске песничке сцене. Такође веома је успешан и као аутор књижевних дела за децу. Добитник је неколио песничких награда, а његова последња збирка поезије „Бити“ награђена је „Змајевом“ наградом. Током књижевне вечери, љубитељи поезије ималу су прилику да чују стихове из поменуте књиге који су инспирисани свакодневицом и призорима из обичног живота.За Дејана Алексића поезија је последња утопија доступна људима и она прати оно што је стварни живот, заправо, према речима самог песника: „ Поезија је у великом дослуху са стварносним оквирима, оквирима света у коме живимо и у зависности од тога колико постоји потреба да она у њему делује, толико ће интересовање за поезију бити“.

DSC_0106

            Током програма гостујући песници су, кроз своје коментаре и запажања, закључили да поезија ипак и данас постоји упркос деградацији свога статуса и својој архаичности. Поезија опстаје, како је речено, захваљујући песничким манифестацијама попут „Дисовог пролеће“, одабраној публици, и издавачима песничких књига попут Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева.

DSC_0036

Ознаке: , , , , , , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар