SAX_9674Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” је у понедељак, 19. септембра 2016. године у Конаку Јована Обреновића чачанској јавности представила  публикацију др Татјане Брзуловић Станисављевић “Породична преписка кнеза Милоша Обреновића“. У књизи коју је прошле године издала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду по први пут је публикован избор из кореспонденције кнеза Милоша, највише из периода његове емиграције, после 1839. године. Објављена писма су само део докуменатације који се чува у једној је од највреднијих и најбогатијих приватних архивских збирки код нас, у легату Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Велепоседник из Сенте и познати библиофил Јоца Вујић (1863–1934) завештао је Библиотеци 1931. године своју богату архиву сачињену углавном од преписке истакнутих личности од краја 17. до почетка 20. века која је данас од великог значаја за будућа културолошка и културноисторијска изучавања наше прошлости.

SAX_9680

Породична преписка кнеза Милоша Обреновића чини интегрални и највреднији део збирке легатора Јоце Вујића и обухвата пре свега писма ћерки кнегињи Петрији, удатој Бајић, и сину кнезу Михаилу. Коресподенција кнеза Милоша и кнеза Михаила одвијала се у периоду од 1845. до 1858. године, а најчешће теме њихових писама су здравствени проблеми, лечење у бањама, новчане трансакције итд. Интересантна су и Петријина писма оцу из истог периода. Тема већине писама је организација и брига о кнежевој ергели коња и пресељење у Влашку, али има и писама која су важна за историју. Спомиње се буна из 1848. године, наговештава се Милошев повратак у Србију итд. Кроз сва Петријина писма провејава неизмерна љубав и поштовање према оцу, књазу Милошу.

DSC_0694

Преписка обухвата и писма осталих чланова породице Обреновић. Осим 169 писама између кнеза Милоша и његове деце, сачувана су и четири писма Анке Обреновић, три писма кнегиње Јулије, једно писмо Јеврема Обреновића. У збирци Јоце Вујића нашла су се и два писма млађег кнежевог брата Јована Обреновића (1787 – 1850), гувернера дистрикта рудничког и пожешког.

DSC_0749

О судбини личне, породичне и службене преписке српског кнеза Милоша Обреновића, а поводом обележавања Дана европске баштине у Србији и Чачку 2016, осим ауторке, др Татјане Брзуловић Станисављевић, говорили су и историчари Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја, и др Богдан Трифуновић, директор чачанске Библиотеке.  Одломке су читали Марија Радуловић и Слободан Николић.

DSC_0711