Данас у подне, у гостопримници манастира Жича код Краљева, Живораду Недељковићу, песнику који ради у Краљеву, а живи у Чачку, биће свечано уручена „Жичка хрисовуља“, чиме ће се окончати краљевачка песничка манифестација „Преображење 2016“. Недељковићу је признање „за поезију унутарње светлости и срчане потраге за смислом“ доделио жири у саставу: Драган Хамовић (председник), Ђорђе Нешић, Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош Милишић.
Четврт века раније, на Дан Преображења Господњег, 19. августа 1991. године, када је у Краљеву и Жичи одржан први Жички духовни сабор, тридесетак километара даље на запад, у комшијском Чачку, објављена је прва песничка збирка Живорада Недељковића „Погрешна прогноза“, као награда за најбољи поетски рукопис на конкурсу „Дисовог пролећа“ 1991. године за младе песнике. Живорад Недељковић је једини песник коме је до сада пошло за руком да осим награде „Млади Дис“, двадесет година касније, на 48. Дисовом пролећу 2011. године добије и Дисову награду за целокупан опус. Том приликом чачанска Библиотека објавила је Недељковићеве изабране песме под насловом „Неумерени рад година“ и припремила изложбу са каталогом „Право на светове“.
Објавио је збирке поезије: „Погрешна прогноза”, „Мајка“, „Тутин и још педесет песама”, „Језик увелико”, „Тачни стихови”, „ Сушти послови“, „Негде близу”, „Други неко”, „Овај свет”, „Неумерени рад година“, „Надмоћ метафоре“, „Талас”, „Улазак” и „Звездано поље”. Добитник је „Змајеве награде“, награда: „Бранко Миљковић“, „Ђура Јакшић“, ,,Меша Селимовић” „Јефимијин вез“, „Васко Попа“ и других, а поезија му је превођена на више страних језика.
Живорад Недељковић ради у издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, где је као уредник потписао више од стотину песничких књига савремених српских стваралаца. Након освојених награда на Дисовом пролећу Недељковић је сарађивао са чачанском Библиотеком као члан организационог одбора манифестације „Дисово пролеће“ и жирија.
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ честита заслужену награду Живораду Недељковићу, завичајном песнику и блиском сараднику.
ЗБОГ СВЕТА
Понекад, и све чешће,
Осетим да навалу
Из света око мене не могу
Да издржим. Свет је у мени,
Сав, ниједан његов видљиви део
Није остао изван тела.
Места је све мање.
Учини ми се да теглим
То обиље залуд.
И застајкујем, налик мотору
Кад у највишем степену преноса
Успон велики савладава.
Нешто се откине у њему,
Он се распрсне, остану делићи.
Неважна је стрмина, брдо,
Све је до онога ко држи управљач.
Све је до њега.
Зато му се и обраћам,
Због света около мене