Logo Gradske biblioteke

Ново о Октобарској револуцији

Сећању на Октобарску револуцију која је 7. новембра 1917. године променила ток историје, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ придодала је нова артефакта и сазнања. На изложби „Чачанин у Октобарској револуцији“, која је отворена у Позајмном одељењу Библиотеке на стогодишњицу победе комунизма, представљени су до сада непознати документи и дневничке белешле Радоја М. Јанковића који је био сведок ових догађања.

Јанковић од 31. јула 1917. године бележи у дневник токове револуције која је почела 27. фебруара, односно 12. марта, а завршила се 25.октобра победом бољшевичке партије са Лењином на  челу. Како су Руси користила стари календар, револуција која се догодила 7. новембра у историју је ушла као – Октобарска. Баштинећи богату личну архиву Радоја Јанковића, коју је његова кћерка Видосава (1919-2016) поклонила Градској библиотеци, Чачани су 7. новембра 2017. године били у прилици да на изложби коју је приредила Даница Оташевић, први виде до сада  непознато сведочење о  победи бољшевика, оцене и коментаре Чачанина на кога је нажалост пао заборав.

Ове године Градска библиотека обележила је на пригодан начин више значајних датума попут века од смрти Владислава Петковића Диса, 125. година од рођења нобеловца Иве Андрића, 80. година од рођења Бранислава Петровића, до нових прилога за Октобарску револуцију. О овим програмима Библиотеке говорио је др Богдан Трифуновић, директор. Трифуновић је нагласио и како је Библиотеци др Видосава Јанковић даровала изузетно вредну очеву архиву у којој се налазе и белешке о Јанковићевом дипломатском раду у Америци и Тирани, сећања на Пупина и Теслу, али и на Мајски преврат 1903. године, балканске ратове, до докумената из „руских година“.

У Русији је Радоје Јанковић на лични захтев регента Александра Карађорђевића боравио од средине 1916. до краја 1918. године, истакла је Даница Оташевић. У заоставштини из овог времена је и  мајска ултимативна депеша влади и престолонаследнику у Солуну против Солунске афере и суђења Апису и црнорукција, која је Јанковића коштала службе. У дневнику из 1916. и 1917. године он бележи како је цару Николају II српаска делегација предала одликовања, али и да се говори У Петрограду о престолонаследниковој женидби са једном од царских кћери. „Принцеза носи његову слику“. Последњег руског цара описује као скромног човека: „Гост у господству. Човек који је свестан да је господар и да му то не припада“. Јанковић бележи тренутак присилне селидбе Романових из Царског села, сусрете са вођама разних партија, присуствује кључним састанцима, разговара са актерима револуције: Керенским, Троцким, Лењином, Луначарским, Зилкином, бележи речи генерала Корнилова да многи бољшевици примају немачке паре, политичке свађе  вођа партија које формирају привремену владу, стање на фронтовима где руска војска има велике губитке, али и обичан живот престонице, пад рубље, несташицу хране, огрева, малог човека у великим догађајима.

Сазнајемо из дневника да је Америка нудила биљшевицима 20.000.000.000 рубаља за острво Камчатку, а бољшевици су тражили 60 милијарди, како је опљачкан Зимски дворац, донет декрет о цивилном браку, или акт о преласку на грегоријански календар. По Јанковићу Лењин је отрован марксизмом и револуционар професионалац, а бошевичким комесарма судбина Русије  је на последњем месту, они су хтели светску револуцију. Већ тада Јанковић има критички став према револуцији:„Шта хоће Лењин, шта хоће Троцки? Зар они мисле да ће немачко царство победити пролетерском револуцијом?“ Пратећи догађаје Јанковић изражава сумњу у идеологију бољшевика сматрајући је опасним експериментом, док  закључивање сепаратног мира  по сваку цену са Немачком, пропашћу Русије. „Квалитет ових сведочења је што су  писана одмах после догађаја, а писао их је зналац, војник са искуством и књижевним даром“, казала је на  изложби припређивач Даница Оташевић.

Отварајући изложбу др Милош Тимотијевић је истакао да је Октобарска револуција променила свет и да се њене размере и последице још сагледавају и проценују. Изведена је  без жртава и крви, али је касније произвела милионе жртава и тектонске поремећаје у многим државама. После Октобарске револуције ништа више није било исто, човечанство је кренуло у новом смеру.

Изложба „Чачанин у Октобарској револуцији“, која открива шта је Радоје Јанковић забележио у дневнику за време  руских година и историјских промена, отворена је до краја новембра у Позајмном одељењу Градске библиотеке.

Ознаке: , , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар