Logo Gradske biblioteke

Ново лице „Гласа библиотеке“

glas01Нови број Гласа библиотеке, који је изашао из штампе 25. децембра, представља круну рада библиотекара Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у 2015. години. Ово чачанско гласило за библиотекарство добило је ново лице – са бројем 21 започела је „црвена“ фаза, за садржину се побринуло 15 библиотекара и три свештена лица, а за визуелни изглед Атеље Јуреш. Са овим бројем Гласа библиотеке отвара се трећа серија чачанског годишњака чији је први број изашао 14. децембра 1988. године. Прву, „жуту“ серију, 2004. заменила је „браон“, а сада улазимо у „црвено“ рухо. Ново лице часописа није пуко шминкање, промена ради промене. Уредник и Редакција су настојали и овога пута да направе склад и равнотежу између садржине и форме. За нови изглед часописа побринуо се Зоран Јуреш, уредник је Даница Оташевић, издавач Градска библиотека, редакцију чине: др Дејан Вукићевић, др Богдан Трифуновић, мр Гордана Ђилас, мр Љубица Ћоровић, мр Маријана Матовић, Наташа Поповић и Оливера Недељковић, излажење часописа омогућило је Министарство за културу, Глас се и даље чита на папиру и онлајн.

glas2

            Настављајући добро осмишљену програмску политику из првог броја, Глас библиотеке остао је часопис за примере добре праксе у српском, али и модерном библиотекарству, место где се афирмишу поклоници струке и заборављени великани српске културе и науке, саопштавају истраживачки радови из завичајне баштине, уводе савремене теме и искуства у праксу, разрешавају дилеме, дају смернице. Уз текућу чачанску библиографију и извештај о раду Градске библиотеке, садржај овог, и наредних бројева, чине рубрике Мрежа, Угао, Наслеђе, Поглед.

          У рубрици „Мрежа“ Јасмина Трифунац, библиотекар Народне библиотеке Србије, пише на тему „Ситан библиотечки материјал – проблеми за библиотекаре или специфичан културно-историјски извор“ , а Оја Кринуловић, и Миле Стјеповић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ са Ђорђем Стакићем са Математичког факултета Универзитета у Београду о библиотечком доприносу „Српској Википедији“.

У поглављу „Угао“ објављена су три рада: јереј Слободан Јаковљевић и вероучитељи Ђорђе Чоловић и Милош Живановић пишу о „Записима на старим штампаним књигама Библиотеке Храма Вазнесења Господњег у Чачку“, Данка Спасојевић из Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву о „Улози јавних библиотека у повезивању ужих културних простора са светском културном баштином“, а Снежана Костић и Предраг Панић, библиотекари Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу, о „Библиотеци Бодлеана“.

Рубрика „Наслеђе“ доноси три рада чачанских библиотекара који квалитетом и иновативношћу превазилазе локалне границе, плод су вишемесечног истраживачког рада и завичајно уздижу на највише културне лествице српске културе. Мр Маријана Матовић трагом једне фотографије Чачанина Миливоја Филиповића из 1931. године дошла је до занимљивих података о словеначко-чешком филологу и етнологу Матији Мурку који је вишеструко задужио словенсу културу („Са гуслама у крилу – Миливоје Филиповић и Матија Мурко трагом српско-хрватске народне епике“).

glas4

Путовање седамдесетогодишњег Матије Мурка на мули (Корчула, 1931)

Мирко Дрманац враћа на културну-историјску сцену заборављеног др Гргура Јакшића (1871-1955), истакнуту личност у време Великог рата, касније професора Правног факултета у Београду, Чачанина по рођењу, док Оливера Недељковић „открива“ локалној и српској култури животну причу глумице Десанке Дугалић Недељковић, првакиње Народног позоришта у Београду, аутора путописа по Палестини, Сирији и Египту објављеног 1932. у Београду, као и других радова о глуми.

glas3

            Браћа Јакшић са мајком (фотографија анонимног аутора снимљена пре 1908 из збирке Историјског одељења Народног музеја у Чачку)

„Поглед“ доноси портрет библиотекара др Миле Медиговић Стефановић, бившег директора крагујевачке библиотеке из пера Виолете Јовичинац и Гордане Вучковић, затим приказ „Библиографије српских енциклопедија и лексикона“ др Дејана Вукићевића који даје Бојана Вукотић (НБС) и осврт Мила Грозданића о развоју књиге под насловом „Минијатура на зрну грашка“. Текућу чачанску библиографију потписују Тамара Јанковић и Оливера Недељковић, а извештај о раду Градске библиотеке Даница Оташевић. Превод резимеа на енглески извршила је Јадранка Матијевић, а лектор и коректор била је мр Маријана Матовић. Тимски рад и посвећеност чачанских библиотекара пример су добре паксе и промоције струке и културе.Часопис који је објавила Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ служи на понос српском библиотекарству. За радознале ово је неисцрпни извор информација, уџбеник, путоказ у струку и науку. Најбољи промотер и заштита завичајне културне баштине, гласило за углед.Књига која ће ићи од руке до руке, текстови цитирани и препоручивани. Управо оно што је био циљ издавача.

Ознаке: ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар