Logo Gradske biblioteke

Несвакидашњи миље гастрономије и уметност дељења

Градска библиотека је у оквиру „Европске године културног наслеђа – уметност дељења”, који се одвијају у склопу овогодишњих Дана европске баштине, 21. септембра организовала гастрономско путовање кроз презентацију Ненада Гладића, кувара, аутора емисје „Гастрономад” и портала „Кувајмо са децом”. У Галерији Народног музеја, у којој се тражила и столица више, окупили су се љубитељи писане речи, сладокусци и сви они који су желели да чују како изглада потрага једног гастрономада.

Ненад Гладић, широј јавности познат као Лепи Брка, пропутовао је велики део света и упознао народе, њихове аутентичне или позајмљене кухиње. Kао угоститељ на луксузном крузеру, полако је постајао и гурман и светски путник. На почетку свог кулинарско-путописног атласа је написао да је успео да пронађе дефиницију речи „гастрономад”, а то је особа која путује, лутајући трбухом за духом.

Током програма су приказана три видеа коју су илустровала уметност дељења хране, специфичности српске, европске и светске кухиње. Посетиоци су сазнали да је вртка сушена паприка која је аутентични производ из Беле Паланке и да се врло често догађа да што човек иде у сиромашнији крај да ће кулинарска понуда бити богатија. Такође је истакао и да сарма може бити српско јело, јер се једино у том крају прави од липовог листа. „Оно што је најважније је да осмех који наш домаћин пружи госту заиста је из душе, храна коју он припрема може да се пронађе у природи, а то је помало свет на Западу заборавио и на то га можемо подестити” истакао је Гладић.  Желећи да дочара богаство укуса, традиције и културе која се са европског континента преносила и даље, Лепи Брка је уз помоћ слике приказао сву шароликост израелске кухиње и додао „ у Израелу живе људи из преко 70 различитих земаља и комбинације коју они стварају су фантастичне и то твори посебну атмосферу када је њихова куњиња у питању, тамо се бришу поделе чија је кухиња боља, циљ је да гости буду задовољни тако што ће домаћини ослушкивати њихове потребе и пружити им најбољи део свог умећа, а и то је између осталог уметност дељења”.

За гастрономско путовање у Галерији Народног музеја није био потребан ни биометријски пасош, а ни виза, тако да се врло лако у разговору прелазило са једне дестинације на другу. Направљена је паралела и са словеначком кухињом, а као позитиван пример „Идријски рударски доручак – хлеб од седам кора”. Упознајући традицију једног народа и области у којој живе, откривају се и навике, интересовања али и брига једних за друге. Да би очували словеначки град Идрију, у којој се живот одвијао захваљујућу истоименом руднику и након његовог затврања пре двадесет година, добром организацијом и вољом мештана рудник је претворен у музеј, а гастрономад Ненад Гладић се спустио у рударско оконо и припремио доручак по узору на словеначке домаћице које су спремале сличан оброк својим члановима породице. „Овај пример сам вам испричао да бих Вам пренео утисак да се и од рудника може направити музеј, а да је уметност дељења важна у свим областима, па и у кулинарству, важно је да спремате за гладне људе, а знамо да постоји и духовна глад, стога озбиљно можемо размислити и понешто научити од Словенца који су увек били добри ђаци” казао је Ненад Гладић.

Понекад прича за настанак негог јела не постоји, а храна је тако добро да би требало ангажовати неког да напише или измисли било какву легенду и исправи ту неправду, а то је врло вешто урадио Ненад Гладић у својој првој књизи „Гастрономад – трбухом за духом”, а тренутно пише нове кулинарске приче и за другу књигу.

На крају виртуелног гастрономског путовања Лепи Брка је одговарао на инспиративна питања посетилаца, а на питање водитељке програма Тање Вуковић који је зачин најважнији за припремање јела Гладић је одговорио „љубав је најважнији зачин и у сваком јелу, као и у животу”.

Ознаке: , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар