Logo Gradske biblioteke

Неко нам је украо ласту

  У сусрет Дечијој недељи Градска библиотека “Владислав Петковић Дис“ организује дводневну посету дечијег песника Моше Одаловића школама у горњомилановачкој и лучанској општини. Дружење са ђацима под заједничким називом “Неко ми је украо ласту“, Матична библиотека у Чачку организује уз финансијску помоћ Министарства културе Републике Србије.

Први сусрет заказан је за уторак, 25. септембра у 12 часова са ученицима Основне школе “Таковски устанак“ у Такову, потом ће Моша Одаловић бити гост у ОШ “Десанка Максимовић“ у Горњем Милановцу, а у 16,30 часова поетско поподне наставиће се Библиотеци “Браћа Настасијевић“. Чачански малишани разговараће са једним од најпознатијих савремених песника у 18,15 часова на Дечијем одељењу.

У среду, 26. септембра 2012. године песник ће посетити осмогодишње школе у Вичи и Котражи, а од 12, 30 гостоваће у Библиотеци општине Лучани у Гучи. Ово је први пут да Градска библиотека у Чачку организује сусрете песника са децом у Моравичком округу.

У току октобра захваљујући средствима Министарства културе песници ће стићи и до ђака у ивањичкој и чачанској општини. Ове сусрете са песницима Матична библиотека поклања ђацима поводом Дечије недеље.

Момчило Мошо Одаловић рођен је 1. априла 1947., у старом Грацком код Липљана, под Голеш планином на Косову. Отац Тодор био је столар, а мајка Душанка домаћица. Родио се као осмо дете у породици са десеторо деце, па се, како сам каже, свакога јутра будио “у вртићу“. У први разред основне школе пошао је 1954. године, а од петог до осмог разреда био је ђак пешак. После завршене основне школе у Липљану, гимназију је похађао у Косовској Митровици, матурирао 1966, а студирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик у Приштини. Као апсолвент, 1971. напушта студије и враћа се селу, природи, земљорадњи, свему што воли.

Своју прву песму под називом “Штеточина“ објавио је у приштинском листу “Јединство“, 1960. године, а у свет поезије озбиљније  улази 1972., када своје тек написане песме шаље на Фестивал југословенске поезије младих у Врбасу и постаје финалиста овог великог надметања у писању.

У српску певанију за децу улази 1973. када пише прве песме за најмлађе, а 1975. године објављује прву књигу за најмлађе под насловом “Врло важно“, а 1977.  своју другу књигу чији је наслов “Да ти кажем нешто“.

Следе књиге поезије “Пегави генерали“ и “Овде нешто није у реду“ (1980.), “Од амебе до бебе“ (1982.), “Мама је глагол од глагола радити“ (1986.), а исте године свет је угледала књига песама и прича “Друже тата, кућни команданте“. “Неко је украо ласту“ (1987.), “Ветар ми однео панталоне“ и “Том Сојер у Црној Гори“ из 1991. године,  “Тако је било, пчеле ми“ (1995.),  а 1997. “Рече ми једно дијете“ и Косовчице (1998.). “Петорица из српског“, књига поезије за децу са Душком Трифуновићем, Љубивојем Ршумовићем, Драганом Радуловићем и Добрицом Ерићем, као и “Брза књига“ објављене су 1999. године, а 2001. “Завичајни буквар“, азбучни појмовник. Књига “55 песама“ и награда Златни кључић, на Смедеревској песничкој јесени, а 2003. и 2005. два издања романа за тинејџере “Баба је ту, ја сам у Јапану“. Књига поезије “Поправљамо низбрдице“ (2006.), “Црталиште игралиште за предшколце и основце“ из 2007. године, затим “Где је лампино дете“ 2008. и “ Жича, пчелино чедо“ (2009.) су такође његове књиге дечије поезије, а 2008. појавио се и његов други роман за децу “Ево сецкам воду за хрчка“.

Ознаке: , , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар