Logo Gradske biblioteke

Међу својима у Tемишвару

Да поeзија не зна за границе потврдила је међународна манифестација „Дани преображења Срба у Румунији“, која је одржана од 15. до 19. августа 2014. на релацији Темишвар, манастир Базјаш, Белобрешка и Соколовац. Савез Срба у Румунији окупио је на овом својеврсном празнику културе у дијаспори бројне песнике, библиотекаре и ликовне уметнике из више градова Србије, српске и руминске посленике лепе речи и српске песнике из Будимпеште.

0001

На обалама Дунава и Нере, са румунске стране, гргољио је српски језик, чула се изворна српска музика из матице, играло коло, јектала звона са храма Саборне цркве у Темишвару и задужбинама Светог Саве из 13. века у манастирима Златица и Базјаш. Тродневна духовно-књижевна манифестација почела је у конзулату Републике Србије у Темишвару, а завршена је уручивањем Велике Базјашке повеље песнику Ивану Негришорцу из Новог Сада. Почасни гост 21. Дана преображења Срба у Румунији била је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ из Чачка која је представила манифестацију „Дисово пролеће“ и своја бројна издања књига и отворила изложбу о значајном српском песнику Дису који је делећи судбину народа у Великом рату настрадао у водама Јонског мора 1917. године. У делегацији Чачка налазила се и Мина Матијашевић, вокални солиста, која је побрала све симпатије домаћина сјајном интерпретацијом изворних српских песама. Међу Србима у Румунији сви учесници осећали су се као код куће и међу својима.

Песничке „Дане преображења“ свечано је отворио 16. августа у подне генерални конзул Србије у Темишвару Лазар Манојловић. У име организатора учеснике су поздравили Огњен Крстић, председник Савеза Срба у Румунији и др Славомир Гвозденовић, песник, преводилац и посланик српске заједнице у Скупштини Републике Румуније у Букурешту. Песмама „Где си било јаре моје“ и „Расти, расти“ представила се млада Чачанка Мина Матијашевић чији „глас од искони“ је инспирисао свештеника и песника Благоја Чоботина да јој на лицу места напише и посвети песму. Даница Оташевић, директор чачанске библиотеке, поклонила је овим поводом књиге Српској читаоници у Темишвару и српској Гимназији као и Дисове сабране песме „Са заклопљеним очима“ и књигу Ане Ристовић за библиотеку конзулата.

00020003

         У вечерњим сатима у Свечаној сали Владичанског двора у Темишвару отворена је изложба посвећена животу и делу Владислава Петковића Диса као и целој епохи песника на почетку 20. века, са којом су се Срби у Румунији, уз пригодну реч директора Данице Оташевић, придружили обележавању стогодишњице од почетка Првог светског рата. Глумац Марко Аџић говорио је Дисову песму „Тамница“, а у преводу на румунски језик стихове је казивао Ђоко Стојанов, библиотекар Српске читаонице. Потресне Дисове записе о Великом рату и прелазу преко Албаније читала је Марија Радуловић, библиотекар из Чачка, док је изложбу поставио Владимир Симић.

00040005000600070008

       Књижевно натпевавање српских песника из Темишвара, румунских песника као и књижевника из Србије и Мађарске, поздравио је конзул Лазар Манојловић и Лућиан Алексиу, председник Друштва румунско-српског пријатељства. Стихове су казивали: Иван Негришорац, лауреат овогодишње Базјашке повеље, Ђорђо Сладоје, један од ранијих добитник овог песничког признања, Миодраг Јакшић, Драган Јаковљевић и Драгана Меселџија из Будимпеште, песници у дијаспори Славомир Гвозденовић, Предраг Деспотовић, Александар Стојановић, Љубинка Перинац Станков, Благоје Чоботин и бројни други поклоници поезије који пишу на српском и румунском језику.

Учесници духовно-књижевне манифестације „Дана преображења“ су у преподневним сатима у недељу, 17. августа, положили цвеће на споменике Милошу Црњанском који се налази уз Српску саборну цркву и Српску читаоницу у центру Темишвара и на споменик Доситеју Обрадовићу у парку великана. Песнички караван се потом преселио у Белобрешку и Базјаш, места у Дунавској клисури која су удаљена око 170 километара јужно од Темишвара, преко пута Велике Градишке у Србији. Стешњени између Дунава и брда у клисури се налази десетак села у којима живе, додуше као мањинско становништво, Срби, али са јаком традицијом и жељом да сачувају свој језик и обичаје.

000900100011

       Најпре је у 18,30 часова уприличен књижевни сусрет у селу Белобрешка коме су присуствовали конзул Србије, председник села, свештеник Сава, ученици српске школе и бројни грађани за које су ови, нажалост ретки догађаји, лек за све ране и подстрек да опстану на својим вековним огњиштима. Белобрешка српска заједница изнедрила је седам доктора наука, више песника попут Славомира Гвозденовића, Предрага Деспотовића и Жарка Деспотовића чије име носи књижевни кружок у селу. Сусрет је и овога пута пригодним словом отворио генерални конзул Лазар Манојловић, а Мина Матијашевић изворном српском песмом. О једном од најзначајнијих српских песника Владиславу Петковићу Дису говорили су Даница Оташевић и Марија Радуловић. Младим пријатељима из Белобрешке Даница Оташевић цитирала је Дисову поруку упућену српској омладини за нову 1917. годину у којој каже да „Сузе нису наша судбина, не смемо се препустити тузи и да наша вера мора да буде одважна“. Стихове су потом читали бројни песници из матице и домаћини. Дружење је спонтано завршено заједничким извођењем песме „Зајди, зајди“ белобрешке певачке групе коју чине ученици и житељи овог села а води професорка Ружица и Чачанке Мине Матијашевић. Исте вечери у оближњем месту Соколовац, у коме је рођен познати фудбалер београдске „Црвене звезде“ Миодраг Белодедић, положено је цвеће на споменик српским војницима који су погинули у ратовима и одржано књижевно вече. Поново је наступила Мина Матијашевић, која је са локалним музичарима отпевала песму „Кафу ми драга испеци“, а две фолклорне групе домаћина, нижег и омладинског састава, представиле су се сјајним извођењем сплета игара из Србије.

001200130014001500160017

         Гости из Србије и Мађарске у пратњи предусретљивих домаћина и редакције листа „Наша реч“ који седмично на српском језику излази у Темишвару, посетили су у понедељак обновљени манастир Златицу, метох манастира Милешева и задужбину Светог Саве. Црква потиче из 1225.године, сачувани су њени стари темељи и извор лековите воде од народа назван „Студенац“. Нови храм са конаком на самој граници и обали реке Нере, подигнут је изнад темеља Савине задужбине, дуго година је био пуст и у лошем стању, поново је оживео   и у њему борави монах Герасим. За Илиндан у манастир се слегне српски живаљ у Румунији и бројни гости из матице, па је позив већ упућен Мини Матијашевић и Чачанима да поново дођу.

00180019

           Овакви сусрети су прилика да се разговара о стваралаштву на језику мањина, па је ове године тема била књижевност Караш-Северина. Округли сто о Румунима и Србима који су обогатили културу два национа одржан је у СКЦ „Свети Сава“ у Базјашу 18. августа у 13 часова. Скупу о стваралаштву писаца Караш-Северина присуствовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске из Новог Сада чије је књижевно име Иван Негришорац, а пореклом је из села Негришори у Драгачеву, песник Ђорђо Сладоје, Даница Оташевић, директор чачанске библиотеке, и више песника који су и овом приликом говорили своје стихове и показали богаство и лепоту српског и румунског језика. У Српском културном центру у Базјашу постављена је изложба посвећена песнику Владиславу Петковићу Дису и једном веку од почетка Великог рата у коме је на олтар отаџбине и песник Дис положио живот.

0019-1

       Централна свечаност овогодишње манифестације одржана је у 21 сат у понедељак, 18. августа, у манастиру Базјаш, задужбини Светог Саве из 13. века, а метоху манастира Хиландара. После службе коју је са свештенством уочи Преображења Господњег служио епископ будимско-темишварски Лукијан, Велику Базјашку повељу песнику Ивану Негришорцу уручио је Огњен Крстић, председник Савеза Срба у Румунији. Базјашка повеља је једно од најпрестижнијих песничких признања које додељује заједница Срба у расејању, а новчани део награде донира општина Вршац.

002000210022

Окупљенима се затим пригодним словом   обратио лауреат Иван Негришорац коме је овом приликом штампана и књига песама на румунском језику. Својим бисерним гласом свечаност је улепшала са две изворне песме Мина Матијашевић. Она је касније отворила и књижевне сусрете српских и румунских песника у духовном центру „Свети Сава“, на којима је своје место уз добитника Базјашке повеље имао и Владислав Петковић Дис који посмртно свом завичају отвара врата свуда где се говори српским језиком. Дисову песму „Међу својима“, која је настала у сасвим другом времену и трагичним поводом, казивала је Марија Радуловић, јер њен наслов најбоље изражава осећања која носе сви учесници са гостовања у Румунији.

00230024

Даница Оташевић говорила је како се песник добровољно пријавио да помогне отаџбини када ју је „коло аветиња снашло“, прошао голготу Албаније и остао заувек у плавој гробници Јонског мора. Са само две књиге од којих је прва, „Утопљене душе“ из 1911. најавила трагични завршетак Дисовог овоземаљског живота у 37 години, и око 150 песама, он је ушао у све антологије српске поезије. Овогодишњи августовски Дани преображења завршени су стиховима казиваним на српском и румунском језику који на особит начин богате културу српске заједнице у Румунији, али и Србије и чине трајан и чврст мост између два народа и земље.

00250026

Гостовање делегације Градске библиотеке у Румунији помогла је локална самоуправа, јер је то уједно била и промоција културе чачанског краја и завичајне баштине.

Текст: Даница Оташевић

                                                                                          Фотографије:Владимир Симић

Ознаке: , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар