Шта Србија поседује од вредних књига знаће се убудуће формирањем регистра културних добара разврстаних у три категорије: од изузетног значаја, од великог значаја и културно добро. За прву категорију добара одлуку доноси Народна скупштина Србије, а Управни одбор Народне библиотеке Србије, на основу Закона о старој и реткој библиотечкој грађи, проглашава добра у друге две групе. Статус културног добра од изузетног значаја већ је стекло 2.268 библиотечких јединица рукописних књига и инкунабула, а културним добром проглашено је крајем децембра 2013. године више библиотека целина, међу њима и две из Градске библиотеке „Владислав Петковиоћ Дис“ у Чачку. Културно добро Србије од великог значаја постале су библиотечке целине Миливоја и Божидарке Филиповић са 4.000 наслова књига и часописа из периода 1862. до 1940. године, као и завештана библиотека Јована Давидовића која броји 2.634 монографске публикације и 145 наслова периодике, насталих у периоду од 1794. до 1982. године.
Изузетно вредну библиотеку брачног пара учитеља Филиповића Градска библиотека баштини од 1949. године, а породица Давидовић из Бањице Јованову заоставштину коју чине књиге, часописи, разгледнице, речници, карте, фотографије, позивнице, поклонила је овој установи 1979. године. Књиге из Градске библиотеке у Чачку постале су културно добро Србије и убудуће ће имати посебан статус у заштити и коришћењу, неће се моћи раздвајати нити отуђити.
На првом списку библиотечких целина које су проглашене за културно добро налазе се старе и ретке књиге из поседа Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Музеја историје Југославије, Фондације Зоран Ђинђић, Архитектонског факултета, Народног музеја у Нишу и две матичне библиотеке, у Чачку и Смедереву са легатом др Леонтија Павловића. За културно добро проглашене су библиотеке Милана Ракића, Јосипа Броза Тита, Исидоре Секулић, Милоша Црњанског, Михајла Пупина, Стевана Сремца, Бранка Миљковића, Бранимира Ћосића, Веселина Чајкановића, Бранибора Дебељковића и друге за које су установе у чијем су власништву доставиле образложење, инвентарски попис, каталог и другу документацију комисији Народне библиотеке.
Први корак од много миља на регистровању културне баштине Србије је направљен и тиме ће се у будућности знати чиме култура српског народа располаже. Ово је позив и другим институцијама које поседују стару и ретку библиотечку грађу, власницима приватних библиотека и колекционарима да употпуне културно благо Србије и упишу га у регистар културних добара. Регистровањем националне баштине требало би из таме да се изнесу многе вредности које ће допринети угледу српског наслеђа и повећати улог Србије на културној мапи Европе.