Logo Gradske biblioteke

Драган Јовановић Данилов добитник Дисове награде за 2012. годину

На основу чланова 9. и 10. Правила о организовању песничке манифестације „Дисово пролеће“, жири за доделу Дисове награде у саставу: Саша Радојчић, председник, Радмила Лазић, Драган Хамовић, Драган Бошковић и Александар Лаковић, на састанцима одржаним 28. фебруара у Београду и 7. марта 2012. године у Чачку, донео је
ОДЛУКУ
да се Дисова награда за 2012. додели песнику Драгану Јовановићу Данилову.

Драган Јовановић Данилов (Извор: politika.rs)

Образложење: Драган Јовановић Данилов се у савременој српској књижевности појавио пре више од две деценије поезијом у којој се наглашено опредељење за естетске вредности удружило са способношћу за креирање обиља чулно засићених слика. Културолошки цитат код Данилова претвара се у слојевити палимпсест, који тежиште и оправдање налази у оснаженој лирској субјективности. Његова поезија је својом светлом, соларном симболиком, препозната као антипод преовлађујућим хтонским, танатичким тоновима српске песничке традиције. Брзо прихваћена од стране критике, Даниловљева поезија је постепено еволуирала, укључујући у себе снажне веристичке ноте, да би се у најновијим књигама развила у певање у којем се чују, поред негдашњег поверења у свет и његову лепоту, и изразитији тонови егзистенцијалне зебње.

Драган Јовановић Данилов

(биографија)

 Драган Јовановић Данилов рођен је 7. новембра 1960. године у Пожеги. Студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду на групи за историју уметности.

Књиге песама: Еухаристија (1990), Енигме ноћи (1991), Пентаграм срца (1992), Кућа Бахове музике (1993), Живи пергамент (1994), Европа под снегом (1995), Пантокр(е)атор (1997), Глава харфе (с Дивном Вуксановић, 1998), Алкохоли с југа (1999), Концерт за никог (2001), Хомер предграђа (2003), Гнездо над понором (2005), Мемоари песка (2008) и Моја тачна привиђања (2010).

Романи: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998) и Отац ледених брда (2009).

Књига аутопоетичких есеја: Срце океана (1999).

Његова поезија изазвала је критичку рецепцију на италијанском, француском, енглеском, бугарском, румунском и словачком језику. Између осталих, заступљена је у антологијама New European poets у издању Graywolf Press, Saint Paul, Minnesota, 2008. године и у антологији српске поезије The horse has six legs у преводу и избору Чарлса Симића, објављеној на енглеском језику, у издању Graywolf Press, Minneapolis, 2010. Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Одржао је више самосталних књижевних вечери и читања поезије у Француској.

Добитник је награда: „Бранкове“, „Змајеве“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, Виталове награде „Златни сунцокрет“, „Оскар Давичо“, награде Српске академије наука и уметности из фонда „Бранко Ђопић“, „Просветине“, „Стеван Пешић“, „Ристо Ратковић“, „Јефимијин вез“, „Песма над песмама“, „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“ и „Димитрије Митриновић“.

Добитник је и међународних књижевних награда „Pro creation“ и „Велика базјашка повеља“.

Књиге песама преведене су му на енглески, француски, немачки, италијански, грчки, бугарски, словачки, румунски и македонски језик.

Роман Иконостас на крају света објављен је на мађарском језику 2006. године.

Данилов је и ликовни критичар и есејиста. Аутор је монографије о сликару Василију Доловачком. Написао је преко две стотине текстова за каталоге ликовних изложби. Његове ауторске изложбе „Метафизика цртежа“ и „Медитеранска озарења“ одржане су у Модерној галерији у Ваљеву 1999. и у галерији Дома културе у Чачку 2002.

Отац је кћери Изабеле и Софије.

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар