Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ била је 15. марта домаћин директорима и представницима 25 матичних библиотека Србије на челу са в.д. управником Народне библиотеке и председавајућим Заједнице Дејаном Ристићем и управником Библиотеке Матице српске, академиком Миром Вуксановићем. На скупу у Чачку већина директора  матичних библиотека први пут се сусрела са новим управником НБС и била у прилици да изнесе проблеме у свом раду и договори даљу сарадњу.

На Скупштини Заједнице усвојен је извештај о прошлогодишњем раду и усвојен план рада за 2012. годину с акцентом на успостављање што боље сарадње између матичних библиотека и Народне библиотеке Србије, као и заједничким акцијама на унапређењу библиотечко-информационе делатности.

Градске библиотека „Владислав Петковић Дис“ присутним колегама представила је културну манифестацију „Дисово пролеће“, коју ова установа уз помоћ Града организује већ 49. година. О феномену „Дисовог пролећа“, уз богату видео презентацију коју је припремио библиотекар Александар Вукајловић,  говорила је директор Даница Оташевић. На примеру чачанске библиотеке могла се сагледати свестрана улога ових установа у креирању културне политике локалне средине, али и допринос развоју и унапређењу српске културе.

О улози библиотека у побољшању културне климе у локалној средини, као и културним манифестацијама које организују, биће речи и на предстојећем стручно-научном скупу Библионет, који ће бити одржан почетком јуна у Нишу.

Бурне реакције изазвала је информација о средствима за набавку књига и периодике које оснивачи јавних библиотека у Србији издвајају коју је изнео Владимир Шекуларац из сектора за развој НБС. Констатовано је да ниједна матична библиотека не добија од оснивача у континуитету ни приближно неопходних 50 процената средстава за набавку књига, а да неке библиотеке претходних годину-две нису добиле ни динара за књиге. Благи пораст улагања Скупштина градова за набавку књига који је забележен до 2009. године, нагло опада у свим матичним библиотекама, а сигурно да је стање у општинским библиотекама још алармантније. Позитиван пример је град Пожаревац који је прошле године својој библиотеци издвојио 3.000.000 динара за набавку књига, односно 54,3 процента, а нешто мање (47,8 процената) добила је борска библиотека. На дну лествице су Зајечар (0,1 %), Лесковац  (3,8 %), Косовска Митровица (5,8%) и Врање (5,9 %). Чачанска библиотека у 2011. години добила је 19,4 % средстава неопходних за обнову књижног фонда. Без средстава за набавку књига библиотеке су онемогућене да остварују своју основну делатност предвиђену законом, па је договорено да се о овом проблему преко Министарства културе упозна и Влада Србије, као и јавност.