Да је дуг према прошлости једино мањи од дуга према будућности показала је 17. изложба чачанског издаваштва која је 11. фебруара 2016. године у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ отворена у галерији Народног музеја. Приказујући богату издавачку продукцију у 2015. години од 368 монографских публикација и 39 листова и часописа, аутори Оливера Недељковић и Тамара Јанковић изложиле су све оно вредно што остаје будућим нараштајима као сведочанство о овом времену, а саму изложбу чини својеврсним празником завичајне књиге. Захваљујући предусретљивости Велимира Ђукановића, власника „Ластве д.о.о.”, први пут је штампан каталог изложбе чачанског издаваштва што је још једна потврда слогана „само написана реч остаје“ под којим се ова приредба одржава.

DSC_0167

       Изложба „Штампана реч 2015“ најавила је традиционално богат програм Градске библиотеке у фебруару и наредних месеци о чему је говорио директор др Богдан Трифуновић, истичући важност Завичајног одељења као чувара културне баштине о којој треба да брине читава заједница. „Корак ка ствароцима, штампарима, издавачима и читаоцима пре 17 година направила је Градска библиотека организовањем овакве изложбе и установљењем Награде „Исаило А. Петровић“ за дизајн публикације и Награде „Даница Марковић“ за издавачки подухват“, казао је Трифуновић, најављујући најсвечанији тренутак изложбе.

Жири за Награду „Исаило А. Петровић“ радио је у саставу Драган Пешић, председник, Божидар Плазинић и Слађана Матовић. По једногласној одлуци жирија коју је прочитао Љубиша Ћирковић, награду за најбољи дизајн објављене публикације у 2015. години добили су млади илустратори Иван Стојковић и Иван Костић за каталог Међународног фестивала анимације „Амиманима“ у издању чачанског Дома културе. Награду „Исаило А. Петровић“ у име Ивана Стојковића примила је сестра Ивана Кнежевић, а за Костића Весна Петровић, уредник програма Дома културе.

DSC_0179 DSC_0184

Жири је у образложењу истакао да „ова публикација задовољава све аспекте савременог графичког дизајна, естетику и функционалност од одличног избора типографског писма које је у складу са логотипом Фестивала, до других типографских елемената, колумни разврстаних у нијансама зелене боје што каталогу даје посебну динамичност“.

За Награду „Даница Марковић“ за издавачки подухват године одлучивао је жири у саставу Данијела Ковачевић Микић, др Светислав Љ. Марковић и Даница Оташевић, председник. Награда је са два гласа „за“ додељена публикацији „Западноморавски рудници угља“ аутора Слађане Луковић и Светислава Љ. Марковића, који је приликом одлучивања био уздржан. Награђен је и издавач књиге Међуопштински историјски архив у Чачку.

DSC_0190

Образлажући одлуку жирија, Даница Оташевић је истакла да је књига „Западноморавски рудници угља“ студиозан истраживачки рад о мало познатој теми из прошлости чачанског и краљевачког краја, која ће убудуће бити незаобилазно штиво за научнике и публицисте. „Аутори хронолошки прате развој рударства на левој обали Западне Мораве од најранијих времена до затварања десетак угљенокопа од Мојсиња до Вољавче 1968. године, где су архивска документа из чачанског и краљевачког архива допуњена сведочанствима живих рудара, фотографијама јама некада и данас. ]

DSC_0194 DSC_0198

Пописано је 4. 503 радника у западноморавским рудницима што сведочи о развијеном рударству у овим крајевима после Другог светског рата“. Награде за издавачки подухват ауторима и издавачу уручио је др Богдан Трифуновић.

Традиционално изложбу издаваштва отварају истакнути ствараоци пореклом из нашег краја, па је ове године ту улогу преузела Радмила Мечанин, један од најзначајнијих и награђиваних преводилаца са руског језика. Указала је на значај очувања језика као идентитета једног народа, јер „у почетку беше реч“, али и на све већу понизност коју исказујемо узимајући туђе речи уместо својих.

DSC_0216 DSC_0224

DSC_0120

     „Реч настаје у почетку и пулсира до самог краја живота народа. И када моћни непријатељ опљачка и одузме све, жртви остаје реч. А кад јој посегне и на реч – на биће народа, шта рећи? У историји човечанства било је много развијених цивилизација, али су уништене, и ми знамо једино оне које су о себи оставиле писани траг“, истакла је Радмила Мечанин наводећи пример Србије у време деспота Стефана Лазаревића и Ресавску преписивачку школу као узор остављања трага о постојању српске речи. Она је на крају бројној публици поставила питање „Шта смо ми без језика?“ и препоручила да се колонизацији језика свако без много напора може супроставити тако што ће говорити српски.

DSC_0204 DSC_0227

     Први овогодишњи сусрет библиотекара са верном публиком употпунили су женска певачка група „Лира“, под уметничким руководством Момчила Драгојевића, и млади солиста Петар Плазинић, а вече је водила Маријана Лазић.