Logo Gradske biblioteke

Дисова награда за 2018. годину песнику Ђорђу Нешићу

На основу члана 9. и 10. Правила о организовању песничке манифестације „Дисово пролеће“, жири за доделу  Дисове награде у саставу: проф. др Радивоје Микић, председник жирија, Никола Вујчић и др Јана Алексић, чланови жирија, на састанцима одржаним у Београду 23. 2. 2018. и у Чачку 14. 3. 2018. једногласно  је донео одлуку да се  Дисова  награда за 2018. додели  песнику Ђорђу Нешићу

Образложење

Ђорђе Нешић (1957, Бијело Брдо код Осијека) у књижевност је ушао 1985. године, објавивши књигу Црв сумње у јабуци раздора, и до данас је објавио осам књига песама и ушао у ред најбољих савремених српских песника. Иако је у првим књигама био близак неоавангардном песничком изразу, Нешић је 1995. године направио поетички заокрет, окренувши се традиционалним песничким облицима и тематици која је најподеснија да изрази једну апартну и егзистенцијалну и колективну позицију. Наиме, живећи у сасвим специфичним околностима, а ослањајући се на српску књижевност од барока наовамо, Ђорђе Нешић је постао песник који у правом смислу речи изражава све димензије националне судбине. Место Ђорђа Нешића у савременој српској књижевности је утолико особено што је он можда једини успео да у песничкој форми изрази основне друштвено-историјске околности у којима се нашао српски народ изван своје матичне државе.

Чачак, 14. март 2018. године

Жири

проф. др Радивоје Микић

Никола Вујчић

 др Јана Алексић

БИОГРАФИЈА ЂОРЂА НЕШИЋА

добитника Дисове награде за 2018. годину

Ђорђе Нешић (Бијело Брдо, 1957) је књижевник и управник Културног и научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу у Републици Хрватској. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду (група за југословенске књижевности и српскохрватски језик). До сада је објавио осам књига поезије: Црв сумње у јабуци раздора (1985), Сурогати (1990), Чекајући Створитеља (1995), Харонов чамац (1998), Прозор кроз који Дунав тече (изабране и нове песме, 2000), Граница (2006), Боље је бити у мањини (2015) и Полог (2016). Песме Ђорђа Нешића заступљене су у бројним антологијама поезије. Године 2004. објавио је завичајни рјечник под насловом Лук и вода, чије је измењено и допуњено издање, под називом Лук и вода, завичајни рјечник с ушћа Драве у Дунав, штампано 2012. Члан је Одбора САНУ за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића. Живи у Бијелом Брду и у Сомбору.

За песнички опус добио је бројне награде и признања: Бранкову награду, Награду Лаза Костић, Награду Милан Лалић, Плакету Сарајевских вечери поезије, Награду Сава Мркаљ, Жичку хрисовуљу, Повељу Венац слободе „Радомир Дракулић“ за родољубиво песништво, Змајеву награду, Награду Одзиви Филипу Вишњићу и Петровдански вијенац.

ПРОЗОР КРОЗ КОЈИ ДУНАВ ТЕЧЕ

 

Једном, ако се размрсе нити
и пораз престане да пече,
кад мине све, да ми је бити
прозор кроз који Дунав тече.

Па да кроз мене поглед оде,
у зору када сунце гране,
преко широке плаве воде
до тополикā с бачке стране.

А увече, када се згусну,
на мени капи бивше паре
да ми, пре но што мирно усну,
дечји прсти цртају шаре.

Да ми је бити, бар једно вече,
прозор кроз који Дунав тече.

 

Ознаке: , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Један одговор to “Дисова награда за 2018. годину песнику Ђорђу Нешићу”

  1. Растужила ме је ТВ прича о Дисовој кући. Најискреније желим да она буде обновљена и верујем да ће бити захваљући Вашој упорности и залагању. Такође је, за искрено поштовање Ваша Манифестација која ниже своју 6-у деценију. Диван културни споменик великом песнику. Све честитке и мали допринос једног поштоваоца:
    ДИСонИја
    На дно Јонског сињег мора
    По свој мир је душа пошла
    Сетна душа што кроз снове
    Сву је вечност до тад прошла
    Поета свим бићем својим
    Са шкољкама тамо шета
    Из модрога плавог царства
    Теши ране болног света
    Наше стрепње, старсти, туге
    И љубавне јаде блажи
    Морнар што са пером вечно
    Смисао постању тражи
    Том трагању краја нема
    У боемској тмини сјаја
    По тишини морској страсно
    Сан и јаву и сад’ спаја.
    На гробљу од морске пене
    “Престанак јаве“ постеља му поста
    А душа нежна у свакој речи
    У свакој рими његовој оста
    ’’Изван ствари, илуизија, изван живота’’
    Да, ’’доћи ће после овог сна’’
    На меком крилу седефа и звезда
    где ’’спава са очима изнад сваког зла’’.

Оставите коментар