На 11. Међународном сајму књига у Херцег Новом први пут је престављена Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и песник збирки „Утопљене душе“ и „Ми чекамо цара“. Разлог је пре свега био јубиларно 50. Дисово пролеће и модел песничког Чачка и Библиотеке како су од манифестације направили препознатљив бренд од великог значаја за културу Србије.

Владислав Петковић Дис гостовао је на „Тргу од књига“ у недељу, 28. јула 2013. године

Trg-od-knjiga

О Владиславу Петковићу Дису говорио је проф. др Горан Максимовић,  приказан је  документарни филм о  Дису и представљене јубиларне 50. Дисове свечаности о којима је говорила Даница Оташевић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку. Овом приликом промовисана су издања која је Библиотека објавила поводом јубилеја а на Канли кули чули су се и стихови Дисове песме „Можда спава“

Владислав  Петковић   Дис рођен је у Заблаћу код Чачка 1. марта 1880. године, а земни живот је окончао путујући из Француске на  Крф  бродом „Италија“, који је торпедован у зору 17- маја 1917- године. Тако је у таласима Јонског мора, у плавој гробници, заувиек остао „песник утопљених душа“.

У завичај се  вратио 1958. године у виду бронзаног попрсја, које је „открио“ књижевни критичар  Милан Богдановић. Шест година након тог догађаја, десило се и прво Дисово пролеће.

Прво Дисово пролеће одржано је 1964. и било је посвећено Владиславу Петковићу Дису, а већ од наредног, другог, па до данашњих дана Дис своју песничку погачу дели са једним савременим песником. Гости Дисовог завичаја до деведесетих година 20. вијека били су песници са свих простора бивше СФРЈ, а потом песници који стварају на српском језику. До седамдесетих година Дисово пролеће трајало је само један дан, затим је проширено на два дана, да би данас програми Дисових свечаности трајали од 1o. марта (дан песниковог рођења) па све до краја маја.

Програм Дисовог пролећа је прошириван, добијао је на квалитету и афирмисао је и друге области стваралаштва. Ова културна светковина од 2006. године има и међународни карактер захваљујући гостовањима страних песника. До 2000. године избор лауреата вршио је Одбор Дисовог пролећа, а након преименовања признања у Дисову награду, добитника бира стручни жири.

Град Чачак је 2006. године Дисово пролеће прогласио манифестацијом од посебног значаја за културу локалне заједнице.