На данашњи дан пре двадесет година (11.фебруар 1993) умрла је велика српска песникиња Десанка Максимовић. Време је помиловало песникињу која за живота није имала времена.Смрт је није избрисала из срца генерација које су одрастале уз њено „не, немој ми прићи“, или „тражим помиловање“, а њени стихови омиљени су и младима данашњице. Обележавању ове годишњице придружила се и Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ отварањем изложбе песникињиних књига, али и сећања на Десанкин боравак у Дисовом завичају. Интересантно је да је Десанка Максимовић на свој 70 рођендан, 15. маја 1968. године, била у Чачку као гост Петог „Дисовог пролећа“. На свечаности која је одржана у Дому ЈНА уручена јој је плакета са Дисовим ликом, а о њеној поезији говорио је песник Стеван Раичковић, док су стихове казивале драмске уметнице Марија Црнобори и Ксенија Јовановић. Колектив Дисове библиотеке посетио је прошле године Ваљево и Бранковину и одао пошту сенима највеће српске лиричарке. Аутор изложбе је библиотекар Биљана Раичић.
