Logo Gradske biblioteke

Унутрашњи видици

    „Унутрашњи видици“ Душка Јевтовића

Бројној породици завичајних стваралаца придружио се почетком године и Душко Јевтовић са  књигом „Унутрашњи видици“, у издању чачанске Графике „Јуреш“. Са прозним  првенцем Душка Јевтовића, правника по образовању, Чачак је добио још једну аутобиографску причу која одсликава и бележи атмосверу  града и размишљање генерације рођене средином прошлог века. Нова завичајна књига нашла се на изложби „Штампана  реч 2011.“ а Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ уприличила је  несвакидашњу промоцију и завичајно дружење у уторак , 21. фебруара у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“. Носталгично тиховање, наде, страхове и унутрашњи свет главног јунака  Видака Жудића, илити Душка Јевтовића, бројној публици, пријатељима и школским друговима приближили су свако из свог угла Милица Баковић, библиотекар-саветник и рецензент књиге , Владимир Димитријевић, професор српске књижевности у  чачанској гимназији и сам аутор. Записе о једној генерацији надахнуто је казивао Слободан Николић, професор Гимназије,  а водитељ је био Љубиша Ћирковић, Јевтовићев школски друг.

       

Душко Јевтовић рођен је 1954.године у Горњем Милановцу, али са десет година долази са мајком у Чачак и ту наставља основношколско образовање и завршава Гимназију школске 1972/73.године. Небо над Овчаром и Кабларом, шум топола поред Мораве, специфичан чачански  дух, топлина породичног дома и поштовање према знању и књижевности које је понео из Гимназије, трајно су га определили да се осећа Чачанином и после четири деценије живота и рада у Београду. Завршио  је Правни факултет и цео радни век провео у служби ове професије. Пре „Унутрашњих видика“ Јевтовић је имао „излет“  у поезију коју је осамдесетих година прошлог века кратко објављивао у часописима „Градац“, „Венац“ и „Алманаху мајске смотре писаца аматера Београда“. Писао је и приче које је објављивао 1988. и 1989. године у радио емисији „Озон“. Ожењен је Рускињом и отац студенткиње  права Александре. На препоруку пријатеља из Чачка свој књижевни првенац поверио је на штампу Графици „ Јуреш“, и, како каже, све уплео у топлу чачанску причу, којом је још једном потврђена снага и предусретљивост овог града и његових житеља.

       Исписујући скоро на пет стотина страна своје „унутрашње видике“, Душко Јевтовић се одужио  својој генерацији на најлепши начин, а сем професора и другова, јунак његове књиге је и једна школа – чачанска Гимназија. Ову књигу уобличила је љубав према вољенима како стоји  у посвети: мајци Милевици, очуху Радивоју, брату и сестри, професору књижевности Бошку Ћаловићу, супрузи, кћерци, друговима Гари, Новаку и другима, житељима Ужичке улице у Чачку…  Јевтовићеве „Видике“ је обликовала и бројна плејада  писаца које је читао и који су га градили као човека, од Достојевског,  Толстоја, Андрића, Ћопића, Шантића, Диса, Настасијевића, Оскара Вајда, Бодлера, Шекспира и Рилкеа, до владике Николаја Велимировића, Јустина Поповића и светих јеванђеља.

         

Вођен љубављу и православним духом, Душко Јевтовић је спознао да „Победа над искушењима победа је над смрћу“. Та начела светле у његовом животу, а сада их дели и са својим будућим читаоцима.

 

Ознаке: , , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар