Сагледавајући завичај као универзум, као каректерну црту и начин размишљања људи, посебну боју поднебља, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ настоји да то „специфично завичајно“ сабере и сачува за будуће генерације. Организовањем јединствене изложбе „Штампана реч“ под мотом да само написано остаје, Библиотека окупља у велику завичајну породицу писце, издаваче, штампаре, друге ствараоце и бројну публику. Први пут под завичајним небом представљен је у четвртак, 7. фебруара 2013. године, Слободан Гавриловић, познати социолог и публициста, са романом-првенцем „Џелат“.
O роману о злу почињеном у име револуције и Партије говорили су др Зоран Видојевић, др Гојко Тешић, Јагош Ђуретић, издавач „Алтатрос Плуса“ и аутор, вече је водила Даница Оташевић, директор Градске библиотеке, док је текстове из књиге читао Љубиша Ћирковић, библиотекар.
Слободан Гавриловић рођен је у чачанском селу Пријевору где је завршио основну школу, а од 1966. године живи у Ужицу. Завршио је студије социологије, био је професор у Чајетини и Ужицу, једно време радио је у Ваљаоници бакра у Севојну, од деведесетих година прошлог века један је од утемељивача Демократске странке и близак сарадник др Зорана Ђинђића, посланик у више сазива и донедавни директор Јавног предузећа „Службени гласник“. Залагањем Слободана Гавриловића штампано је 2012.године друго, допуњено издање репрезентативне монографије „Овчарско-кабларски манастири“ аутора Делфине Рајић и др Милоша Тимотијевића. Ова књига проглашена је издавачким подухватом чачанског издаваштва и добила је две награде, награду „Исаило А.Петровић“ за дизајн који је урадила Слађана Тутуновић и Дизајн студио Тригон, као и Награду „Даница Марковић“ за књигу године. Осим ауторима Награда „Даница Марковић“ уручена је и издавачима „Службеном гласнику“ из Београда и Народном музеју у Чачку.„Службени гласник“ обогатио је и прошлогодишње 49. Дисово пролеће штампањем књиге „Вино с вулкана“ добитника Дисове награде Драгана Јовановића Данилова.
Роман „Џелат“ је прво литератно дело Слободана Гавриловића. Као допуна наслову књиге стоји напомена да је реч о „Разоткривању таме у нама“ и прошлости која је до сада недовољно расветљена – „Из мрака историје“. Роман је заснован на истинским казивањима истинског џелата Видана Мићића из села Злодол код Пожеге „који је ликвидирао истинске људе у истинској револуцији, верујући у истинску правду и истинско добро, разочаравши се у истински лажне револуционаре“ и на веродостојним документима. Извођач тешких егзекуција у име Партије пошто је по сопственом признању завио у црно две хиљаде удовица, одлази у заслужену пензију, формира породицу и гаји цвеће. Управо о џелату у човеку и размерама зла, злу које се појављује кроз векове, зла кога није поштеђена ни наша прошлост и опасности да се зло обновљено врати, човеку у зловремену, говорили су Зоран Видојевић, рођен у Мрчајевцима и један од аутора бројних књига о друштвеним односима и политици, као и Гавриловић. Аутор „Џелата“ истакао је да је зло лукаво и моћно, а добро крхко, као стакло, и да треба непрестано бити опрезан и будан да се у неком новом времену и прилици, зарад неке идеје и интереса, не појави неки нови Видан.
Како читати ову књигу о стварном извођачу радова, који „кад му кажу да уради, уради, друге није било“, која никога не оставља равнодушним и која се темом разликује од онога што доноси савремена српска књижевност, говорио је др Гојко Тешић, упоређујући је са прозом Данила Киша и најбољим штивом из пекићевско-селимовићевско-андрићевских дела. Тешић је нагласио да свако има „свог“ џелата, онога што га окрене на другу страну, прогони, прати… па се може рећи да је Дисов џелат осудом и безусловним одбацивањем његове поезије био Јован Скерлић, Моцартов, мада то није права истина, Салијери и други примери. Јагош Ђуретић, власник издавачке куће „Албатрос Плус“ која је у септембру 2012.године штампала Гавриловићев роман, истиче да о злу треба говорити, упознавати га, јер једино тако се може од њега бранити и заштитити. Посебно је важно скинути све табуе из прошлости, са људи који су били вукови у јагњећој кожи, да нам се историја не би поновила.
Ова тема изазвала је велико интересовање Чачана који су до последњег места испунили Галерију Народног музеја који је био суорганизатор промоције, а „Џелат“ упркос тематици и што није проза за разоноду, једна је од најтраженијих књига у чачанској библиотеци.
