ЧАЧАНСКИ ИНТЕРМЕЦО ЗА ЈОВАНА НИКОЛИЋА ЈОФА
Док се у Београду одвија једна од највећих светковина писане речи, 56. Међународни сајам књига, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ промовисаће , књизи у част, 28. октобра 2011. године нову збирку песама Јована Николића „Соба с точком“, коју је издала београдска „Чигоја“. Иако Чачак није његов родни град, јесте град Николићеве младости и одрастања, град у коме је написао прве стихове и објавио прве песме. Књижевно вече Јована Николића, који после 11 година први пут долази из Немачке у Србију, биће одржано у галерији Народног музеја у петак, са почетком у 18,30 часова.
Чачак осамдесетих памти Јована Николића Јофа по победама на омладинском фестивалу „Седам наших дана“ и првим објављеним песмама у часопису „Градац“ 1978., првом месту на 13-ом југословенском фестивалу младих у Врбасу 1981.године, текстовима за музичке саставе „Ватра“ и „Крвна група“, као певача рок групе „Морис“.
Јован Николић је рођен у Београду 1955.године и као дете музичара прошао је кроз све градове Југославије. Николићи се 1963. враћају на породично огњиште у Ивањичком сокаку у Чачку, где Јован полази у пети разред Основне школе „Др Драгиша Мишовић“, а касније у Машинску школу. Од 1981.године Јован Николић живи у Београду, где ради као хонорарни новинар више медија, колумниста, глумац, кабаретиста и певач по ноћним клубовима.
Прву књигу „Гост ниоткуда“, на српском и ромском језику, објављује 1982. године у Вршца, а затим следе књиге:“Ђурђевдан“(1987), „Нећу да се родим“(1991), „Очи покојног јагњета“(1993), „Тело и околина“(1994), „Мала ноћна музика“(1998). Писао је текстове за „Генерацију 5“, „Забрањено пушење“, Радомира Михаиловића Точка , групу „Ођила“… Последњи Николићев текст „Бубамара“ је лајтмотив филма „Црна мачка, бели мачор“ редитеља Емира Кустурице.
После НАТО бомбардовања СР Југославије, Јован Николић се трбухом за крухом сели у Немачку, где наставља да пише и објављује, а коначно су га „стигле“ и награде: у децембру ће цео Келн читати Јована Николића и његов роман „Бела врана, црно јагње“ , који је изабран у пројекту „Књига за град“. Вредно признање додељује од 2003.године „Кућа културе“, а Николићева трећа књига објављена 2006. на немачком, поново ће бити штампана у 10.000 примерака и читаће се седам дана на тридесетак места по граду уз популарну цену. Ово признање Келна завредила су претходно дела нобеловца Орхана Памука, Харуки Муракамија и Итала Калвина.
У Немачкој је Јован Николић 2004. године објавио и збирку „старих“ и нових песама „Соба с точком“, са којом се после 11 година „враћа“ на велика врата у Србију. Одмах после Сајма, Чачак ће бити у прилици да угости свог завичајног песника и упозна се са његовим животом и стваралаштвом у Немачкој. Николић је члан српског ПЕН клуба, добитник стипендије Хајнрих Бел и потпредседник Међународне асоцијације ромских писаца са седиштем у Хелсинкију. Живи у Келну и пише на српском, немачком и ромском језику, а књиге су му преведене на десетак европских језика и заступљене у многим антологијама.
*****
Магија звука
Покојном оцу мом
Немамо хлеба у кући
отац мој брише од прашине
љуби и продувава његов саксофон
На прве звуке
Гараве брке одложе чекић
деца прекину игру а
жене беже у куће да се исплачу
Пси и мачке опчињени
приђу те га њуше
и полуде птице хватајући терцу
и порасте трава у дрворишту
и процвета перуника
и
нестаје наше сиротиње.