Logo Gradske biblioteke

Поново ево ја налазим себе

Први стих из Дисове песме Са заклопљеним очима „Поново ево ја налазим себе“ послужио је организаторима 48. Дисових свечаности да  приреде вече поезије Владислава Петковића Диса и обележе 100 година од објављивања збирке Утопљене душе. Да нађе одговор на питање шта би Дис данас рекао и да ли је његова поезија нашла себе, Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ помогли су проф. др Александар Јерков и драмски уметник Небојша Дугалић казивањем стихова.

Баштинећи дело великог Диса, Библиотека у Чачку већ 48 година традиционално 10. марта, на дан песниковог рођења, започиње манифестацију у част великог завичајног и српског песника, али и поезије уопште.

Дисове свечаности трају до 27. маја када ће доделом Дисове награде овогодишњем лауретау Живораду Недељковићу бити спуштена завеса на још једно Дисово пролеће.

„Блискост и осећање које је понудио Дис у својој поезији била је изнеађујућа за тадашње време. Питање је шта смо од Дисовог великог дела упамтили и каквог смисла има овај јубилеј који нам отвара иста она питања која Дис поставља у својој песми „Наши дани“ и својој поезији. Разапет између себе и света у коме је живео, Дис је видео даље од свог времена. Та његова загледаност фасцинира и данас“ истакао је професор Јерков.

Владислав Петковић Дис рођен је 10. марта 1880. године у селу Заблаћу код Чачка као девето од тринаесторо деце Димитрија и Марије Петковић. Полугимназију је завршио у Чачку, седми и осми разред у Зајечару, а прва песма „Идила“ објављена је у „Српском књижевном гласнику“ у јулу 1903.године. Од 1906. до 1909.године Дис уточиште тражи у учитељском позиву у нижеразредним школама у Прлити и Мелници,  али се та каријера неславно завршава. Прекретницу у песниковом животу представља 1911.година.

Дис је о свом трошку штампао прву књигу песама која му је за сва времена обезбедила место у самом врху  српске поезије.  „Утопљене душе“  су по много чему изазвале реакције савременика: за многе је био интригантан псеудоним са којим је књига потписана –DIS . На корицама само је наслов књиге и у горњем левом углу латинични псеудоним. На књизи од података још само назив штампарије –„Штампа“ Ст. М.Ивковића и Комп. И да књига кошта два динара. Толико сазнајемо из првог издање „Утопљених душа“ из 1911-године. У корицама књиге 47 песама разврстаних у пет поглавља. Називи песама „Тамница“ , „Највећи јад“, „Нирвана“, „Оргије“, „Пијанство“, „Коб“, „Распадање“….

Уз песме „Можда спава“ и  „Међу својима“, довољно да  Дис трајно обезбеди себи место у српској књижевности. У родном крају „Са очима изван сваког зла“ сваке марта почиње ново Дисово пролеће и апотеоза поезији.

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар