Logo Gradske biblioteke

ПОЕЗИЈА КАО ОДБРАНА СВЕТА

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” и Одбор 54. Дисовог пролећа, позивају Вас да у петак, 7. априла у 19 часова, у Сали Музичке школе у Чачку присуствујете књижевној вечери Одбрана света у спомен на песника Бранислава Петровића, рођеног пре тачно осам деценија.

О поезији Бранислава Петровића, чији се глас још на почетку стваралачког пута јасно издвојио из песничког многогласја друге половине 20. века, препознатљив и као дитирамб, и као елегија, и као израз вере у моћ говора и лепоту света, и као елегично сведочанство човека који се налази лицем у лице са ужасом, говориће академик Матија Бећковић. Стихове, који су истинска одбрана света, и који нас својом снагом, како би песник рекао, преображавају у тачкицу на знаку питања, говориће драмски уметник Братислав Јанковић.  Програм ће водити библиотекар Оливера Недељковић.

Истога дана, у 13 часова, Основна школа „Бранислав Петровић” у Слатини обележиће  свој празник свечаним програмом у коме ће учествовати и песник Матија Бећковић. Тим поводом, Милица Баковић, библиотекар саветник чачанске Библиотеке, приредиће изложбу књига посвећену стваралаштву песника моћи говора који је у поезији видео исказивање свеукупног чуда постојања.

О ПЕСНИКУ

Бранислав Петровић рођен је на Благовести, 7. априла 1937. године, у селу Бјелуши код Ариља, али је детињство и младост провео у чачанском крају. Основну школу завршио је у Слатини, а Гимназију у Чачку. Студирао је на Правном, а дипломирао на Одсеку за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету.

Прву збирку песама, Моћ говора, Бранислав Петровић објавио је 1961. године, а као значајан датум у историју српске поезије уписан је излазак из штампе сваке од његових наредних књига: Градилиште (1964), О проклета да си улицо Риге од Фере (1971), Предосећање будућности (1973), Трагом прах (1976), Све самљи (1977), збирке поезије за децу Да видиш чуда (1990), као и књиге есеја Квадратура круга (1999). Постхумно је, 2004. године, објављена Петровићева песничка збирка Жежевасион, а наредне године и књига кратке хумористичне прозе Жанка, намењена  најмлађим читаоцима. За песниковог живота, публиковани су избори поезије: Одбрана света (1980), Изабране песме (1986), Моћ и прах (1992). Међу бројним издањима Петровићеве поезије, најзначајније су двотомне Сабране песме, које је објавила Издавачка кућа The English Book 2012. године.

Бранислав Петровић се бавио књижевношћу за децу, књижевном критиком, публицистиком и есејистиком. За књижевни рад добио је најзначајније награде и бројна признања. Први је добитник Дисове награде, која је 1999. године установљена уместо дотадашњег признања Плакета са Дисовим ликом.

Умро је 25. септембра 2002. године у Београду.

 

КУД МИНУ ЗВЕЗДА
Куд мину звезда, сигнал вечне тмине,

звезда што се рађа кад човек премине?

 

Простори страшни и понори сиви,

одајте тајну зашто човек живи.

 

Ил муња што се с лудим громом свађа,

зна зашто се човек на том свету рађа?

 

А већ кад је једном тако дивно рођен,

шта му би да оде, жизњи ослобођен!

 

На путу кроз Вечност, ко зна шта све чека,

невичног Бескрају сиротог човека.

 

Ознаке: , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар