Logo Gradske biblioteke

Песници – неутешни тешитељи света

Градска библиотека је у оквиру 55. Дисових свечаности у уторак 22. маја, у чачанском Дому културе, организовала поетско вече „Страни песници на Дисовом пролећу”. Програм је реализован у сарадњи са Удружењем „Трећи Трг” из Београда, који већ дванаесту годину за редом организује Београдски фестивал поезије и књиге „Тргни се! Поезија”.

            Овогодишњи гости фестивала у Београду, између осталих, били су и песници са Кипра и из Словеније. Чачанској публици директор фествала „Тргни се! Поезија” Дејан Матић представио је кипарског песника Кирјакоса Хараламбидиса и словеначког песника Брана Сенегачника. Поздравном речју и добродошлицом библиотекар Марија Радуловић подсетила је посетиоце на двогодишњу сарадњу са „Трећим Тргом”, осврнувши се и на овогодишњи програм 12. Београдског фестивала поезије и књиге који је посвећен чачанском завичајном песнику Александру Ристовићу.  

            Потом је Дејан Матић говорио о биографијама оба песника, Кирјакос Хараламбидис је и песник, али и преводилац, есејиста. Рођен је 1940. на Кипру, а поезију објављује од 1961. Вишеструко је награђиван за своје дело у својој земљи и у Грчкој, а његово песништво се превасходно базира на историји Кипра – од античких времена, па све до послератног периода турске окупације 1974. Током вечери је посебно представљена пета Киријакосова књига „Царујућа Фамагуста” коју је на српски језик превела Александра Милановић, која је била и преводилац на поетској вечери и чачанској публици приближила стихове, али и поруке које је кипарски песник говорио.

            Бране Сенегачник рођен је 1966. године у Љубљани. Докторирао је на Одељењу за класичну филологију на љубљанском Филозофском факултету, где и ради. Основно подручје његовог истраживања је грчка трагедија, а бави се и рецепцијом античке поезије у нашем времену, као и онтологијом поезије. До сада је објавио шест песничких збирки, а на Дисовом пролећу је представљена књига „Тишина и друге песме” коју је на српски језик превео Павле Рак. Преводилац је чачанској публици приближио сарадњу са песником и рекао „право превођње је љубав према нечијем делу, врло је важно да упознате опус аутора, јер у сваком квалитетном преводу је основна ствар заволети дело”.

            Дејан Матић се надовезао на ову изјаву и додао „оба песника су преводиоци дела класичне грчке књижевности, а „Трећи Трг” посебно уважава добре преводиоце, још када су ти преводиоци и песници, сарадња је врло успешна”.

С обзиром на то да је Александра Милановић и званични преводилац, али и неко ко раду у оквиру београдског Удружења, такође је поделила искуства сарадње са песником чије дело је пожелела да приближи људима у Србији. „Љубав према неком делу је посебан покретач, а када имате срећу да преводите савременика онда је то посебна одговорност, али и олакшица јер нијансе значења можете да одгонетате уз помоћ аутора. Превођењем сам учила историју Кипра, али и додатно откривала лепоте српског језика, бирајући праве речи”, казала је Александра.

            Песме су најбољи пут до читалаца, а посебна чар је када публика има прилку да их чује од самих песника, па су и Кирјакос Хараламбидис и Бране Сенегачник казивали своје стихове. Потом је Хараламбидис додао „моја књига је љубавни роман, што је чудно јер се ради о збирци песама, али то је љубав према граду који је у нестајању – Фамагусти”.

Сенегачник је истакао да је он песник лирике, која стоји на почетку сваког писања и да покушава да створи неки нови израз. „Окосницу ове књиге из које сам прочитао песме чини тишина, то је заправо мој однос према тишани као одсуству звука када настаје песма и тишини која се рађа после написане песме”, казао је Бране Сенегачник.

Вече је завршено занимљивим питањима које је поставила публика и духовитим одговорима, који су потврдили да колико год могу бити различита значења речи на неким језицима, топлина, посвећеност и квалитит бришу све границе, као и поезија.

Ознаке: , , , , , , ,


Одговоре можете пратити кроз RSS 2.0 feed. Можете оставити одговор, или trackback са вашег сајта.

AddThis Social Bookmark Button

Оставите коментар